Kako da građevinarstvo bude u službi ekologije i održivosti

Od učesnika iz Holandije, srpska prestonica je na poklon dobila autentičnu vrstu lale, koja će nositi ime po prvoj ženi arhitekti u Srbiji – Jelisaveti Načić. Lala Jelisaveta krasiće i druge gradove širom sveta i tako Srbiju promovisati u inostranstvu.

Ekologija sve više diktira trendove u arhitekturi, a drvo se vraća na velika vrata kao najpoželjniji materijal. Tako se i srpski hrast, u vidu inovativnog poda, našao u mnogim zdanjima u Milanu, vinarijama u Parizu i najvećim dizajnerskim kućama.

„Radimo čeono sečenje drveta na način da pravimo dizajnerske podove u ovom slučaju iza mene možete videti pod koji je dizajnirao francuski dizajner Rafael Navot, koji mi proizvodimo po njegovom dizajnu. Proizvodi su inspirisani kaldrmom Pariza iz 18. veka i ceo proizvod je domaće proizvodnje – srpski hrast u potpunosti“, kaže Vladimir Adžić iz „Premijer koncepta“ iz Beograda.

Crni Opus, iz Srbije, u naredne četiri godine, krasiće zidove prodavnica „Luj Viton“. Još jedan prirodni materijal ponovo pronalazi svoje mesto u građevini – kamen obložen smolom. Pogodan je za popločavanje spoljnih površina.

„Inovativno je to što su uspeli da spoje kamen i smolu da to bude čvrsto i otporno na udarce i habanje na spoljašnji uticaj. U pitanju je inovativna tehnologija i materijal koji se pravi u 19 boja“, navodi Jelena Raičević iz kompanije „Unija promet“ – Beograd.

Zahvaljujući inovativnoj mašini za drobljenje, smanjiće se građevinski komunalni otpad.

„Mašina drobi građevinski otpad ima magnetni separator tako da odvaja metal od nemetala samim tim se smanjuje gabaritnost građevinskog otpada, tako da je transport samog materijala dosta lakši, kao i samo odlaganje“, objašnjava Kosta Gavrilović iz UNIVAB-a.

Svetski trend je ozelenjavanje zgrada. Na beogradskom sajmu, Holanđani su pokazali kako betonske zgrade mogu da ozelene.

„Uvek postoji mogućnost da se primeni zelenilo na zgradama, u vidu krovnih i vertikalnih bašta. Postoji mogućnost i da se već ozidani obejkti ozelene, samo je potrebna saglasnost i saradnja sa lokalnim vlastima. To više nije samo trend u gradnji već je neophodno za celu planetu, s obzirom na to da se na taj način rešava problem kišnice, visokih temepratura i zagađenja na globalnom nivou. Mi smo naše stare fabrike kompletno renovirali i napravili stambene komplekse pod zelenilom“, ističe Hans Buster iz holandske kompanije „Vita Verde“.

Jedna od najpoznatijih zelenih zgrada u Holandiji je zgrada Trudi Tauer Forest toranj, poznatiji kao vertikalna šuma. U Srbiji bi do 2025, prema projektu Zeleni gradovi Srbije, trebalo da bude ozelenjeno 40 odsto gradskih površina.

Preporuka je i da zelena građnja bude deo svih budućih projekata. Korisno iskustvo biće i poseta srpskih urbanista Holandiji sledeće nedelje.