Da li ćemo rudariti i po morskom dnu – minerali iz dubokog mora u svrhu održivosti

Kompanija "Global Sea Mineral Resources" jedna je od nekoliko kompanija koje se nadaju da će započeti rudarenje morskog dna u industrijskim razmerama u narednim godinama, možda već 2024.godine.

Neke od kompanija morsko dno smatraju održivim izvorom metala potrebnih za proizvodnju baterija za električna vozila ili pametne telefone. U međuvremenu, naučnici pokušavaju da shvate koliku bi ekološku štetu nanelo dubokomorsko rudarenje.

„Svaka rudarska operacija u istočnom Pacifiku uklonila bi „biološki aktivan" površinski sloj sa oko 200 do 300 kvadratnih kilometara morskog dna svake godine, ako bi se istraživanje odobrilo", rekao je Matijas Hekel, morski biohemičar u GEOMAR Helmholc centru za okeanska istraživanja u Kilu u Nemačkoj.

Matijas Hekel nadgleda "MiningImpact", istraživački projekat koji finansiraju evropske vlade.

„Ako dođe do rudarenja, to bi trebalo da se uradi bez gubitka biodiverziteta i funkcija ekosistema", rekla je An Vanreusel, morski biolog sa Univerziteta Gent u Belgiji.

Međutim, za sve ovo je teško definisati standarde istraživanja, jer se malo zna o ekologiji dubokog mora. Tokom dve istraživavačke ekspedicije po pacifičkoj regiji istraživači su identifikovali hiljade vrsta životinja, od kojih je 70 do 90 odsto bilo novo za nauku.

Baterija u kamenu

Region koji kompanije istražuju nazvan  Clarion-Clipperton zona, je ogromna ponorska ravnica koja se nalazi između Havaja i Meksika, na dubinama u rasponu od 13.000 do 20.000 stopa. Tamošnji mulj na morskom dnu je prepun „polimetalnih nodula": kamenje veličine krompira koje se formira kada se rastvoreni metali talože iz morske vode i nagomilaju na delovima stena ili morskog otpada, kao što su školjke ili zubi ajkula.

Izbočine ili čvorići su posebno bogati kobaltom, niklom, bakrom, manganom i elementima retkih zemalja - oni su poput „baterije u kamenu", kako ističu iz kanadske kompanije "The Metals Company".

U ponorskoj ravnici žive morski krastavci,rakovi puzavci i mnoga sićušna stvorenja koja žive u sedimentima.Tokom ispitivanja,robot Patania 2 je poremetio morsku ravnotežu uklonivši izbočine do dubine od nekoliko santimetara.

„Čvorovima su potrebni milioni godina da se formiraju i oni su centralni deo ovog ekosistema. Dakle, njihovim uklanjanjem nepovratno se oštećuje ekosistem",istakla je jedna od naučnica tima.

Hobotnice, na primer, polažu svoja jaja na mrtve stabljike morskih sunđera koji rastu na nodulama. Dubokomorsko rudarenje nosi i druge rizike. Kolektorska vozila će emitovati buku i svetlost u okruženju koje je inače u večnoj tami. Uzburkaće se i perjanice sedimenta.

Glavna briga je koliko će dubokomorske struje raspršiti te perjanice. Kako se sediment vraća na morsko dno, mogao bi da uguši živa bića daleko od same rudarske operacije. 

Na obalama Perua tokom 1989. godine, nemački istraživači su po morskom dnu vukli posebno dizajniranu drljaču, koja je sekla i obrađivala sediment. Tragovi mašine su još uvek jasno vidljivi skoro 30 godina kasnije, dok se populacije sunđera, mekih korala i morskih anemona sporadično vraća u staništa.

Industrija rudarstva morskog dna se već pola veka bori da započne eksploataciju. Međunarodna uprava za morsko dno (ISA), agencija pridružena UN-u koja promoviše i upravlja rudarstvom u međunarodnim vodama u skladu sa Zakonom o moru, razvija propise i proces izdavanja dozvola od 2014.godine. Za dozvolu je potrebno dokazati da će svako rudarenje biti u „korist čovečanstva".

Istraživanja su započeta u maloj pacifičkoj državi Nauru u junu 2021. godine. Izvođač radova iz Naurua, TMC, nedavno je izašao u javnost i poručio potencijalnim investitorima da očekuje da će početi sa berbom nodula već 2024.godine.

Ova kompanija takođe poseduje dozvole za istraživanje na Tongi i Kiribatima, pacifičkim ostrvskim državama. Procenjuje se da tri ugovorna područja Pacifičkih ostrva sadrže dovoljno nodula da elektrifikuju 280 miliona vozila.

Nauruov pritisak na brza pravila rudarenja naterao je ekologe i naučnike da alarmiraju javnost još glasnije. Više od 620 pomorskih naučnika i stručnjaka za politiku iz 44 zemlje od tada je potpisalo izjavu kojom se poziva na obustavu svih rudarskih radova, dok se ekološke posledice bolje ne shvate.

Desetine vladinih agencija i Evropski parlament podržavaju moratorijum, a nekoliko proizvodnih kompanija, uključujući Ford, Samsung i Gugl, reklo je da neće nabavljati minerale iz dubokog mora.

Moratorijum na dubokomorsko rudarenje bi, međutim, takođe mogao da uspori ili zaustavi ključna istraživanja.

„Bojim se da se finansiranje neće nastaviti na nivou od poslednjih nekoliko godina. Dakle, pitanje je koliko ćemo naučiti tokom faze moratorijuma", rekao je Hekel. Istraživači su još uvek zauzeti procenom svojih podataka i hiljada prikupljenih uzoraka. Ali proći će godine, ako ne i decenije, pre nego što budu mogli da utvrde prag na kojem bi industrijsko rudarenje izazvalo „ozbiljnu štetu" - koju je ISA dužna da spreči - posebno izvan lokacija rudarstva.

U decembru 2021. godine, Pradip Sing, pravni istraživač na Univerzitetu u Bremenu,u Nemačkoj, objavio je članak u časopisu Marine Policy ističući da "International Seabed Authority (ISA)"  i njenih 168 država članica nisu postigle konsenzus o tome šta znače pojmovi „efikasna zaštita" i „štetni efekti".

Pa ipak, kada se odbrojavanje završi u julu 2023. godine, ISA će morati da počne da odobrava ili odbija aplikacije za licence za eksploataciju. Sve zemlje, čak i one koje nemaju pristup okeanu, imaju pravo da se prijave.

„Postoji dosta zabrinutosti koje bi industrija mogla da pokrene", ističe Sing, koji podržava moratorijum. Dodaje da jedna rudarska aktivnost možda i nije toliko štetna, ali ako dozvolite jednu, moraćete da dozvolite i drugima, a onda će kumulativno, uticaji biti katastrofalni.