U pepelu Pompeje otkriven stakleni mozak

Pompeja, grad koji je osnovan u šestom veku, potpuno je uništen u erupciji vulkana Vezuv, 24. avgusta 79. godine. Sa Pompejom je uništen i Herkulanum. Gradove je prekrio debeli sloj vulkanske prašine, ali su i danas ti gradovi neiscrpan izvor istraživanja.

Nove studije otkrivaju više detalja o tome šta se dogodilo sa žrtvama Herkulanuma, posle skoro dve hiljade godina.

Šezdesetih godina prošlog veka u ruševinama Herkulanuma pronađeno je telo čoveka koji se ugušio u vulkanskom pepelu. Taj slučaj ne bi bio neobičan da u ostacima lobanje ovog čoveka nije pronađeno sjajno crno staklo.

Do nebičnog zaključka došli su italijasnki istraživači sa Napuljskog univerziteta „Federiko Drugi“, tim predvodi Pjer Paolo Petrone, forenzički antropolog, a suština je da se radi o mozgu koji se pretvorio u staklo. Svoje istraživanje objavili su u časopisu "The New England Journal of Medicine".

Prema istraživanjima koja su sprovedena na pronađenoj lobanji, naučnici su zaključili da je tkivo mozga, koje je sagorelo na ekstremno visokoj temperaturi, koje je praćeno naglim padom temperature, podvrgnuto procesu koji se naziva vitrifikacija.

Prilikom arheoloških iskopavanja, veoma retko se može pronaći moždani tkivo, jer se ono brzo razgrađuje, u pojedinim slučajevima tkivo može donekle biti sačuvano, jer se masti iz tkiva pretvaraju u glicerol i soli masnih kiselina, pa postaju sapun.

Međutim, u ovoj erupciji, tkivo je izloženo toliko visokoj temperaturi, oko 520 stepeni Celzijusa, da je postalo vitrifikovano, što znači da je mozak pretvoren u staklo.

Jedan od dokaza je da je staklo sadržalo nekoliko proteina koji mogu da se pronađu samo u tkivu ljudskog mozga. Naučnici su u staklu otkrili i tragove masnih kiselina, koje se nalaze u korenu kose čoveka.

Otkriće su naučnici okarakterisali kao arheološko, a stakleni mozgovi se pojavljuju u istraživanjima među žrtvama bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu.