NASA otkrila ultrasitne čestice prašine na Marsu, 500 puta tanje od ljudske vlasi

Kako se navodi u studiji naučnog tima „Istrajnost“, NASA-in rover, koji od sletanja 2021. godine istražuje područje kratera Jezero na severnoj hemisferi Marsa, otkrio je najsitnije čestice prašine do sada zabeležene, prenosi Rojters.

Planetarni naučnik Skot Van Bomel sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu rekao je da „manja veličina čestica ne čini prašinu nužno opasnijom, ali sitnije čestice imaju veći potencijal da prodru dublje u ljudsko telo, odakle ih organizam teže uklanja“.

„Kao i kod svake supstance, toksičnost zavisi od doze i trajanja izloženosti. Prašina na Marsu sadrži silicijum-dioksid, jedinjenja gvožđa i hlorna jedinjenja, poput perhlorata, za koja je poznato da su štetna u dovoljno velikim dozama ovde na Zemlji“, kazao je Van Bomel, član naučnog tima misije „Istrajnost“ i glavni autor studije koja opisuje ova otkrića.

Naučni tim analizirao je čestice prašine koje su se nakupile na opremi rovera, uključujući materijale od kojih se izrađuju svemirska odela. Ti materijali poneti su na ovom vozilu sa šest točkova kako bi se ispitalo kako podnose surove uslove na toj planeti.

Prethodna merenja omogućavala su otkrivanje čestica prašine na Marsu prečnika do oko tri mikrometra, ali je instrument pod nazivom PIXL (planetarni instrument za rendgensku litohemiju) zabeležio dve kategorije još sitnijih čestica.

Pored ultrasitnih čestica, utvrđena je i kategorija sitnih čestica prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, što je 30 puta tanje od ljudske vlasi.

Ove čestice mogu biti dovoljno sitne da prodru u pluća astronauta, dospeju u krvotok i potencijalno oštete vitalne organe.

Još jedan razlog za zabrinutost jeste mogućnost da marsovsko okruženje i fizička svojstva prašine vremenom oštete materijale od kojih su izrađena svemirska odela i staništa.

„Nemamo dokaze da je prašina oštetila materijale za svemirska odela, već samo da su ti materijali različito reagovali u dodiru sa prašinom“, naveo je Van Bomel.

NASA planira da pošalje astronaute na Mars već tokom tridesetih godina 21. veka.

„Ova saznanja će pomoći u osmišljavanju budućih sistema za podršku ljudskom životu tokom misija sa ljudskom posadom na Mars, uključujući izbor materijala za svemirska odela i staništa, kao i metoda čišćenja koje su efikasne za čestice submikronskih dimenzija. Ona takođe dopunjuju smernice i protokole koje je NASA uspostavila u vezi sa toksikološkim rizicima“, kazao je Van Bomel.