Kod obale Turske otkrivena najstarija olupina na svetu stara 4.500 godina

Drvena konstrukcija broda nije sačuvana, ali su keramičke posude za skladištenje tereta koji je prevozio ostale na morskom dnu. Neverovatno je da neke od njih i dalje sadrže tragove onoga što se u njima nalazilo.

Arheolozi koji su otkrili olupinu kažu da je brod bio dugačak oko 10 metara i da je služio za prevoz robe preko Sredozemnog mora.

„Olupina broda je vremenska kapsula na dnu mora“, rekao je profesor Hakan Oniz sa turskog Univerziteta Akdeniz, koji je predvodio ekspediciju Udruženja za mediteransku arheologiju.

Olupina se nalazi nedaleko od obale ostrva Kekova, u provinciji Antalija u Turskoj. Artefakti su rasuti duž podvodne padine, na samo 30 metara ispod površine mora.

Pronađena su tri velika kamena sidra, kao i više od 30 keramičkih amfora.

Pošto nijedan deo drvene konstrukcije broda nije sačuvan, nije bilo moguće primeniti tehnike poput datiranja radioaktivnim ugljenikom, kojim se meri količina određenog oblika ugljenika u organskim materijalima, kako bi se utvrdila starost olupine.

Umesto toga, arheolozi su analizirali oblik amfora. Budući da su se stilovi izrade grnčarije menjali tokom vremena, određeni oblici i načini ukrašavanja povezuju se sa konkretnim istorijskim periodima.

Keramičke posude pronađene kod Kekove imaju karakterističan izgled: dve drške, ispupčenje na sredini i ravno dno.

Oniz je rekao da takav dizajn odgovara drugim amforama otkrivenim u Egiptu i na Bliskom istoku, za koje se zna da su stare između 4.400 i 4.700 godina.

„Kada uporedimo tehnike ukrašavanja, možemo sa sigurnošću da kažemo da naša olupina potiče iz ranog bronzanog doba. U to nema nikakve sumnje“, naveo je on.

Ronioci iz ekspedicije izneli su posude na površinu, gde se sada pažljivo konzerviraju nakon više hiljada godina provedenih pod vodom.

Doktorka Karin Soudada, arheološkinja sa Univerziteta Makvori u Australiji, pregledala je amfore nakon što su izvučene iz mora. Neke su bile neoštećene, a nju je iznenadilo to što su i dalje sadržale viskozan, sjajan ostatak materije.

„Pogledala sam unutra i zamalo se onesvestila. Nisam mogla da poverujem koliko se ostataka jasno videlo. Nije se radilo samo o nekoliko mrlja... Velika količina tog materijala i dalje je bila prisutna“, rekla je Soudada.

Istraživački tim sada pokušava da utvrdi šta se tačno prevozilo u amforama.

„Moglo bi da bude maslinovo ulje, vino ili smole drveća“, rekla je Soudada.

„Moguće je i da su ostaci zapravo posledica ponovne upotrebe posuda. Te posude su ogromne — nije reč o predmetima koji se jednostavno pošalju brodom, a zatim više nikada ne vide. Ljudi bi ih ispraznili po dolasku na odredište i potencijalno koristili još mnogo, mnogo godina.“

Opasnosti drevne trgovine

Olupina i njen teret pružaju i nove uvide u trgovinu u drevnom svetu.

Arheolozi smatraju da je brod započeo putovanje negde duž istočne obale Sredozemnog mora.

Pretpostavljaju da je prevozio robu ili do drevnog grada Troje, na području današnje severozapadne Turske, ili do Minojaca na Kritu.

Putovanje morem bilo je ispunjeno opasnostima, naročito u okolini ostrva Kekova, gde su snažne morske struje i vetrovi uništili brojne brodove.

U tom području nalaze se stotine olupina, a Udruženje za mediteransku arheologiju specijalizovano je za njihovo otkrivanje i proučavanje.

Oniz kaže da, dok roni do olupine, najpre razmišlja o životima ljudi koji su bili povezani sa tim brodom.

„Mi smo prvi ljudi koji su dodirnuli ove predmete posle 5.000 godina.

„Uvek razmišljamo o mornarima... o ljudima koji su proizvodili amfore, o onima koji su ih na svojim ramenima nosili do broda, kao i o ženama koje su čekale svoje muževe, a koji se, nažalost, nikada nisu vratili“, ističe Oniz.