Otkrivena planeta „feniks“ rođena iz pepela mrtve zvezde

Teorijska predviđanja o postojanju planeta druge generacije stara su više od 15 godina, ali do sada nije bilo konkretnih dokaza za njihovo postojanje.

Beli patuljci su mala, veoma gusta jezgra koja ostaju nakon što zvezde male mase na kraju svog života nabubre u crvene džinove i odbace spoljne slojeve. Ovi zvezdani ostaci toliko su gusti da većina težih hemijskih elemenata tone ka njihovom središtu, ostavljajući atmosferu uglavnom sačinjenu od vodonika i helijuma.

Zbog toga su naučnici iznenađeni kada otkriju bele patuljke zagađene težim elementima, jer to može ukazivati na prisustvo ostataka planeta koje je zvezda progutala.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Nature Astronomy“, astronomi su uočili neobične signale u atmosferi belog patuljka poznatog kao HS 0209+0832.

Kada je svemirski teleskop „Habl“ posmatrao ovu zvezdu 1999. godine, naučnici su primetili neobičnu mešavinu hemijskih elemenata koju tada nisu mogli da identifikuju. Ponovna analiza tih podataka pokazala je da beli patuljak sadrži samo tragove silicijuma, ali i veliku količinu niobijuma.

Ovaj srebrnasti metal izuzetno je redak na Zemlji i do sada nije bio primećen u ovakvom okruženju, što je dodatno podstaklo hipotezu o rađanju nove planete.

Istraživači su u početku bili zbunjeni ovim otkrićem, pre svega zato što se niobijum formira specifičnim procesom sporog hvatanja neutrona, koji se odvija dok crveni džinovi prolaze kroz završne faze života.

Beli patuljak bi postepeno upijao atmosferu materijala koji se nalazi u njegovoj blizini, ostavljajući sloj retkog metala na svojoj vreloj površini. Dalja analiza ukazala je na mogućnost da je materijal izbačen iz umiruće zvezde vremenom formirao potpuno novu planetu, bogatu ovim neobičnim elementima.

„Feniks se ponovo rađa iz pepela svog prethodnika, a ova planeta je formirana iz pepela zvezde“, objasnio je Džejmi Vilijams, astronom i član istraživačkog tima sa Univerziteta u Voriku.

Njegova izjava opisuje kosmički ciklus u kojem smrt jednog nebeskog tela može biti početak nastanka drugog. Vilijams naglašava da naučnici do sada nisu uočili zvezdu koja je toliko bogata niobijumom.

Druga generacija planeta kao pogled u budućnost

Da bi proverili ovu hipotezu, istraživači su analizirali podatke prikupljene pomoću NASA-inog svemirskog teleskopa TES (Transiting Exoplanet Survey Satellite), koji traga za egzoplanetama prateći male promene u sjaju zvezda.

Otkrili su da se sjaj belog patuljka menja svakih 4,4 dana, što je promena koja je suviše spora da bi bila posledica obične rotacije zvezde oko sopstvene ose.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste prisustvo gasovitog džina koji kruži veoma blizu mrtve zvezde, na udaljenosti od svega oko šest miliona kilometara.

Ovakav mehanizam nastanka planeta dugo je bio samo teorijska mogućnost, a novi podaci mogli bi da pruže prve dokaze da se planetarni sistemi mogu formirati i nakon smrti matične zvezde.

Zifan Lin, planetarni naučnik sa Univerziteta u Vašingtonu, istakao je da naučna zajednica sada po prvi put ima dokaze koji ukazuju na ovaj specifičan mehanizam formiranja planeta.

Iako nije učestvovao u novom istraživanju, Lin smatra da ovakva otkrića mogu da promene razumevanje evolucije zvezda i planetarnih sistema.

Slučajevi poput nedavnih analiza gasovitog džina zvanog Hala, koji je preživeo širenje svog matičnog crvenog džina, dodatno su usmerili pažnju naučnika na mogućnost da planetarni sistemi mogu preživeti dramatične promene svojih zvezda.

Pošto će i naše Sunce za nekoliko milijardi godina proći kroz sličnu fazu i progutati unutrašnje planete, potraga za ovakvim svetovima mogla bi da pruži uvid u moguću daleku budućnost Sunčevog sistema.