Prvi put van Sunčevog sistema otkriven šećer povezan sa poreklom života

Ovo otkriće, zabeleženo u oblaku gasa G+0.693-0.027, predstavlja prvi put da je ovaj šećer pronađen izvan Sunčevog sistema i nadovezuje se na prethodna istraživanja koja su u našoj galaksiji identifikovala druge sastojke pogodne za nastanak života, poput vode.

Eritruloza, koja se sastoji od četiri atoma ugljenika, nalazi se i u malinama. Njeno prisustvo u međuzvezdanom prostoru potvrđeno je pomoću radio-teleskopa “Yebes” prečnika 40 metara i IRAM prečnika 30 metara u Španiji, objavio je istraživački tim u ponedeljak u časopisu Nature Astronomy. Signal eritruloze potvrđen je poređenjem sa obrascima dobijenim u laboratorijskim merenjima.

Iako se istraživači često fokusiraju na vodu i ugljenik u potrazi za sastojcima života, šećeri su takođe od ključnog značaja.

„Šećeri su važni molekuli u živim sistemima – obezbeđuju energiju, učestvuju u izgradnji važnih bioloških struktura i čine delove genetskog materijala“, naveli su istraživači u saopštenju.

„Do ovog otkrića došli smo zahvaljujući kombinaciji izuzetno osetljivih posmatranja, širokom opsegu frekvencija i veoma preciznim laboratorijskim spektroskopskim podacima. Pored toga, naš astronomski cilj predstavlja jedno od hemijski najbogatijih područja u galaksiji, što značajno povećava verovatnoću ovakvih otkrića“, rekao je koautor studije Izaskun Himenes-Sera, istraživač Španskog nacionalnog istraživačkog saveta, u imejlu za Lajv sajens.

Dodao je da je pronalazak eritruloze posebno važan za proučavanje porekla života, jer ovaj šećer menja konfiguraciju treoze – još jednog šećera za koji se smatra da je bio preteča prvih nukleinskih kiselina iz kojih su kasnije nastali RNK i DNK.

Šećer, svemir i sve ostalo

Šećeri su i ranije otkrivani u meteoritima i uzorcima asteroida, posebno riboza – osnovni gradivni element RNK – i glukoza, proizvod fotosinteze na Zemlji. Nedavno je, na primer, utvrđeno da uzorci sa asteroida Benu, koje je na Zemlju dopremila misija OSIRIS-REx, sadrže i ribozu i glukozu, što ukazuje da su ovi ključni sastojci za život prisutni i na drugim mestima u Sunčevom sistemu.

Do sada naučnici nisu uspevali da objasne kako bi eritruloza mogla da nastane u uslovima koji oponašaju ranu Zemlju. Razlog je što laboratorijski eksperimenti daju nedovoljne koncentracije ovog šećera na površini prebiotičke, odnosno preživotne Zemlje.

Novo otkriće eritruloze u međuzvezdanom oblaku gasa i prašine, međutim, sugeriše da je ovaj šećer mogao da nastane u međuzvezdanom prostoru i da bude ugrađen u stenovite planete poput Zemlje još u njihovim najranijim fazama formiranja i razvoja.

To znači da su riboza, glukoza i eritruloza možda bile deo svojevrsnog „inventara šećera“ na Zemlji još pre nego što se planeta u potpunosti formirala.

„Naši rezultati ukazuju da eritruloza može nastati od jednostavnijih molekula na zrncima kosmičke prašine, a zatim postati deo složenijih hemijskih sistema“, naveli su istraživači.

Ovo „slatko“ otkriće dodatno jača teoriju da su mnogi, ako ne i svi, osnovni sastojci neophodni za nastanak života rasprostranjeni širom svemira.

„Jedan od najuzbudljivijih narednih koraka biće potraga za još složenijim šećerima, kao i za molekulima koji su direktni prekursori RNK i drugim biološki važnim jedinjenjima“, rekao je Himenes-Sera za Lajv sajens.

„Želimo da razumemo dokle prebiotička hemija može da napreduje pre nego što se planete uopšte formiraju i kakav hemijski „inventar“ mladi planetarni sistemi nasleđuju iz međuzvezdanog prostora“, zaključio je on.