Srpski naučnici u timu Opservatorije „Vera Rubin“: Svetski projekat koji će deset godina mapirati svemir

Reč je o projektu koji će u narednom periodu promeniti naše mišljenje i istraživanja i razmišljanja o svemiru. Kakav je cilj projekta?

– Opservatorija „Rubin“ je upravo krenula sa svojim desetogodišnjim projektom i desetogodišnjim snimanjem celog noćnog neba koje se vidi iznad Čilea, gde ćemo praktično skupiti do sada najveći broj podataka i otići najdalje u svemir na velikim skalama i gde ćemo do sitnih detalja moći da snimimo objekte iz najbližeg svemira i Sunčevog sistema, pa sve do najudaljenijih galaksija.

Reč je o projektu koji praktično ima suštinski zadatak pravljenja jednog digitalnog dokumentarnog filma o svemu što se dešava u univerzumu i ima četiri glavna naučna cilja.

Jedan je mapiranje tamne energije i tamne materije. Mi se trenutno nalazimo u toj takozvanoj kosmičkoj tenziji gde nismo više sigurni da li zapravo i kakva je tamna materija, odnosno i tamna energija koje čine najveći deo univerzuma.

Drugi zadatak jeste mapiranje zvezda u našoj galaksiji. Sada ćemo otkriti najveći broj zvezda u našoj galaksiji. Krenućemo sa dve milijarde zvezda u našoj galaksiji i skočićemo na skoro deset milijardi zvezda koje ćemo snimiti i proučavati do detalja.

Sunčev sistem, mala tela Sunčevog sistema, mapiranje najsitnijih asteroida je još jedan od zadataka i poslednji je baš zato što snimamo kontinuirano ceo svemir deset godina.

Moći ćemo da otkrijemo sve novo što se dešava, nove eksplozije zvezda, novi promenjivi objekti i slično. Tako da s te strane projekat je vrlo zanimljiv zato što okuplja četiri vrlo specifična i različita naučna cilja.

Šta podrazumeva ugovor koji ste potpisali sa „Rubin“ opservatorijom, koliko je istraživača ukupno uključeno, a koliko naših istraživača i naučnika i na čemu će oni konkretno da rade?

– Najvažnije je istaći da zaista tim istraživača sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Astronomske opservatorije u Beogradu, zajedno sa istraživačima sa Instituta Univerziteta u Kragujevcu, nas negde trenutno oko dvadesetak je zapravo zvanično deo opservatorije, opservatorije Rubin.

Mi imamo ugovor o takozvanom naučnom doprinosu gde smo mi obezbedili učešće u dizajnu celog projekta, eksploataciji podataka i donošenju naučnih rezultata od samog početka u ovoj ranoj fazi projekta gde imamo neka ekskluzivna prava na podatke i tim je uspeo, da svojom ekspertizom obezbedi ulaznicu na projekat.

Sa jedne strane razvijamo napredne softvere i algoritme za analizu podataka, sa druge strane obezbeđujemo prateća posmatranja otkrića koje će uraditi opservatorija Rubin kroz ovaj desetogodišnji pregled neba sa teleskopima na astronomskoj stanici Vidojevica na jugu Srbije.

Projekat traje deset godina, kakvi bi trebalo da budu konačni ishodi?

– Mi se nadamo da ćemo da dođemo do novih otkrića. Mi znamo dosta stvari koje želimo da otkrijemo. Recimo, da mapiramo najveći broj zvezda u našoj galaksiji ili da mapiramo do najsitnijih asteroida u našem Sunčevom sistemu.

Međutim, ono što nam je zanimljivo su nam te nepoznate stvari jer ćemo otići dublje u svemir u smislu da ćemo snimiti udaljene objekte slabog sjaja do najsitnijih detalja i što ćemo moći da kontinuirano pratimo promene u univerzumu. Tako da očekujemo zaista neka neobična i nova otkrića, o čemu ćete, nadam se, čuti od nas ovde direktno.

Trenutno je upis u toku. Kako ocenjujete prvi upisni rok?

– Mi smo jako zadovoljni kvalitetom kandidata koji su se prijavili na Matematički fakultet. Zaista vrlo talentovani učenici koji su pokazali jako dobre rezultate na prijemnom ispitu i na taj način pokušavamo zaista da održimo taj kvalitet koji neguje Matematički fakultet, koji ima svoje specifične studijske programe, s jedne strane matematiku, informatiku i astronomiju koji su različiti, a ipak rade zajedno, vrlo su komplementarni. Pokušavamo da održimo taj nivo vodeće institucije u Srbiji i regionu kada su te oblasti u pitanju.