Ronaldo, Mesi, Modrić... Šta nauka kaže o zvezdama koje pomeraju granice dugovečnosti

Dok su na ranijim svetskim prvenstvima najstariji igrači uglavnom bili golmani, Svetsko prvenstvo 2026. okuplja velika imena koja pomeraju starosne granice i na drugim pozicijama.

Mesi 24. juna puni 39 godina, dok Portugalac Kristijano Ronaldo ima 41. Obojica igraju na svom šestom Svetskom prvenstvu (rekord koji dele sa meksičkim golmanom Giljermom Očoom, koji ima 40 godina).

Među ostalim primerima su Hrvat Luka Modrić i napadač i najbolji strelac Bosne i Hercegovine Edin Džeko, koji imaju po 40 godina. Japanski defanzivac Juto Nagatomo ima 39, a kapiten reprezentacije Sjedinjenih Država Tim Rim 38 godina.

„Nesumnjivo je da sada postoji proces u kojem se do vrhunskog nivoa stiže ranije, a sportska dugovečnost je sve veća. To se dešava ne samo u fudbalu već u svim sportovima“, kaže za Bi-Bi-Si vrld Karlos Lago, profesor fudbala na Univerzitetu u Vigu u Španiji, autor brojnih studija i savetnik više klubova.

„Daću vam veoma snažan podatak. Od početka Lige šampiona u sezoni 1992/93. do sezone 2017/18. prosečna starost igrača povećana je za 1,6 godina. U sezoni 1992/93. iznosila je 24,9 godina. Danas je 26,5 i taj proces će se nastaviti“, dodaje.

Peter Krustrup je profesor na Odseku za sportske nauke i kliničku biomehaniku Univerziteta Južne Danske. Trener je i autor brojnih studija iz oblasti nauke o fudbalu, zajedno sa profesorom Krisom Karlingom sa istog univerziteta.

„Sadašnja evolucija, sa sve većim brojem elitnih igrača u polju starijih od 40 godina, zaista je zanimljiva jer se dešava u periodu kada se intenzitet igre i broj utakmica neprestano povećavaju“, ističu Krustrup i Karling.

Ovaj turnir donosi i posebne izazove koji dodatno opterećuju starije igrače.

„Ovo je prvo Svetsko prvenstvo sa 48 reprezentacija, što znači više utakmica, dužu nokaut fazu i velika putovanja kroz Sjedinjene Države, Kanadu i Meksiko. U nekoliko gradova domaćina vladaju veoma visoke temperature, a mnoge utakmice igraju se na oko 30 stepeni Celzijusa“, navode danski stručnjaci.

„Ekipe će takođe morati da se nose sa zagađenjem vazduha i alergenima, koji se značajno razlikuju od grada do grada. Razlikuje se i nadmorska visina, jer će se utakmice u Meksiko Sitiju i Gvadalahari igrati na značajnoj visini iznad nivoa mora.“

Kada je reč o starijim igračima, dodaju, razumno je pretpostaviti da promene povezane sa starenjem u sposobnosti organizma da reguliše telesnu temperaturu tokom fizičke aktivnosti predstavljaju dodatno opterećenje za one koji su u tridesetim i četrdesetim godinama.

Era podataka i pametnih prsluka

Veća dugovečnost u fudbalu nema jedan jedini uzrok. Ona je posledica kombinacije faktora – od naučnih dostignuća u pripremi i oporavku do promene sportske kulture.

Genetika takođe igra važnu ulogu, objašnjava za argentinski kardiolog Roberto Peidro, stručnjak za sportsku medicinu i nekadašnji lekar reprezentacije Argentine, uključujući i Svetsko prvenstvo u SAD 1994. godine. Doktor Peidro bio je i lični lekar Dijega Armanda Maradone.

„Nije svako spreman za život ispunjen intenzivnom sportskom aktivnošću sa kardiovaskularnog, plućnog i mišićnog aspekta, uz opterećenja svih sistema u organizmu. Nije svako spreman za sve to i genetika ima mnogo veze sa tim.“

Ali, pored genetike, dodaje doktor, ključni tehnološki napredak omogućio je novi način treninga koji pogoduje dužim karijerama.

„Način treninga se potpuno promenio u odnosu na ono što je bilo pre 20 ili 30 godina. Danas se čak i telemetrijom može utvrditi da li je neki mišić umoran i da li igrač može da nastavi da podnosi napore takmičenja.“

„Kao što vidimo kod prsluka koje nose fudbaleri, pomoću GPS-a može da se prati broj otkucaja srca, pređena distanca i mnogi drugi parametri. To omogućava da se na vreme uoči alarmantna situacija, kao što je prevremeni zamor, pa se igrač može izvući iz igre ili mu se može propisati poseban režim rada.“

Lago ističe da svi veliki fudbalski klubovi i reprezentacije danas koriste veoma moćne sisteme za prikupljanje podataka.

„To su takozvani sistemi praćenja učinka. Analiziraju se fizičke performanse, ukupna pređena distanca u kilometrima ili metrima, ali i distanca prema različitim intenzitetima – hodanje, niska brzina, srednja brzina, velika brzina ili sprint, zatim broj ubrzanja i usporavanja, broj skokova.“

Poznavanje načina na koji svaki igrač reaguje na zahteve treninga i utakmica omogućava stručnim štabovima da pametnije zaštite starije igrače i strateški koriste rotaciju tima, posebno sada kada je dozvoljen veći broj izmena, navode Krustrup i Karling.

„Novo pravilo o izmenama iz 2020. godine, koje omogućava pet izmena u regularnom toku utakmice i još jednu u produžetku, donosi veću taktičku fleksibilnost i mogućnost da Ronaldo, Mesi ili Modrić igraju od 60. pa sve do 90. ili 120. minuta u nokaut mečevima.“

Fudbaleri koji se takmiče i posle 35. godine danas imaju korist od onoga što Krustrup i Karling nazivaju „Sportska nauka 3.0“.

Prva faza bila je zasnovana na laboratorijskim eksperimentima o tome kako telo reaguje na fizički napor. Druga je donela tehnologiju na trenažni teren, ali to nije uvek vodilo boljim odlukama.

„Pravi izazov danas nije prikupljanje podataka, već razumevanje šta sa njima treba uraditi. Sportska nauka 3.0 nastoji da premosti taj jaz. Cilj je integracija fizioloških i trenažnih principa sa ljudskim iskustvom i veštačkom inteligencijom kako bi se svakodnevno donosile bolje odluke“, navode danski stručnjaci.

Revolucija u oporavku

Pored svog izuzetnog talenta, igrači poput Mesija i Kristijana Ronalda imaju pristup najsavremenijoj tehnologiji ne samo u ishrani i medicinskoj nezi već i u još jednoj ključnoj oblasti – oporavku posle utakmica.

Prema Lagu, „velika revolucija u procesima oporavka jeste personalizacija svega što se radi“.

„Više se ne primenjuje isti program za sve igrače u timu, već svaki dobija tačno određenu dozu, količinu i vrstu aktivnosti u skladu sa brojnim faktorima, kao što su godine, broj odigranih minuta ili prethodne povrede.“

„Izbor mogućnosti je izuzetno širok, a ono što se danas radi jeste kreiranje personalizovanih programa. Svaki igrač ima svoju rutinu oporavka i to je omogućilo da se igra duže, češće i većim intenzitetom.“

Taj program može da obuhvati sve – od limfne drenaže do tehnika oporavka hladnoćom.

Jedna od njih je potapanje u hladnu vodu (Cold Water Immersion – CWI).

„Posle utakmice igrači sede ili stoje u hladnoj vodi, obično temperature između 10 i 15 stepeni Celzijusa. Potapaju se u veliki rezervoar na oko 10 do 15 minuta“, objašnjavaju profesori Krustrup i Karling.

„Hladnoća dovodi do sužavanja krvnih sudova blizu kože, što smanjuje otok i upalu mišića. Kada izađu iz vode, protok krvi se brzo normalizuje, što pomaže u uklanjanju otpadnih materija nagomilanih tokom intenzivnog napora. Može se reći da je to neka vrsta dugmeta za resetovanje organizma.“

Krustrup je 2026. godine sproveo pregled deset kontrolisanih studija o potapanju fudbalera u hladnu vodu.

„Otkrili smo da su igrači koji su koristili CWI posle utakmice brže povratili snagu mišića nogu, imali niže nivoe markera oštećenja mišića u krvi i prijavljivali manje bolova u mišićima u danima posle utakmice u poređenju sa igračima koji su samo odmarali.“

Druga tehnika zasnovana na hladnoći je krioterapija, koja koristi hladan vazduh umesto vode i podrazumeva boravak u posebnoj komori na ekstremno niskim temperaturama.

„Na primer, na temperaturama nižim od minus 110 stepeni Celzijusa tokom jednog do tri minuta.“

„Iako obe tehnike imaju za cilj smanjenje upale i bolova u mišićima, potapanje u hladnu vodu bilo je predmet znatno većeg broja naučnih istraživanja.“

Promena kulture

Stručnjaci sa kojima je razgovarao Bi-Bi-Si slažu se da je veća sportska dugovečnost rezultat i promene kulture.

Doktor Peidro ističe da „postoji kulturna promena u kojoj fudbaleri znaju da će, ako se pridržavaju savremenih fizioloških i medicinskih procedura, duže živeti od fudbala. Ranije, sedamdesetih ili osamdesetih godina, igrači možda nisu ni znali da li imaju povišen holesterol, visok krvni pritisak ili čak nisu ni radili elektrokardiogram“.

„Fudbaler danas, zahvaljujući toj kulturnoj promeni, zna da mora da vodi računa o ishrani, ne samo kada je na pripremama ili u karantinu, već tokom celog života. Zna da mora dobro da se odmara i da poštuje sve sate sna.“

Lago navodi da se „fudbaleri danas brinu o sebi više nego ikada“.

„Vrhunski igrači su prave kompanije za sebe i svi imaju malu vojsku saradnika – fizioterapeute, stručnjake za oporavak, kondicione trenere, nutricioniste – a njihova svakodnevica je daleko profesionalizovanija nego ranije.“

„Maradona je izlazio na teren sa otečenim zglobovima“

Promena kulture odnosi se i na ono što se danas smatra prihvatljivim na terenu.

„Nema nikakve sumnje da se danas mnogo više vodi računa o fudbaleru nego što je to bio slučaj u ranijim vremenima“, kaže doktor Peidro.

„Uporedimo Maradonu i Mesija. Maradona je igrao u eri u kojoj je morao da se nosi sa strašnim udarcima protivničkih igrača, a javnost je to doživljavala kao nešto normalno“, dodaje argentinski kardiolog.

„Bio sam Maradonin lekar i video sam kako je izlazio na teren sa otečenim zglobovima i povređenim kolenima, što se danas dešava mnogo ređe. Mesi je, na primer, u poređenju sa Maradonom, igrao u vremenu u kojem se takvi udarci smatraju neprihvatljivim.“

„Slede isključenja, a čitav fudbalski ambijent veoma negativno gleda na to da neko grubo udari Mesija. Mislim da su to gotovo dva različita sporta – onaj koji se igrao nekada i ovaj danas.“

Manja brzina, više mudrosti

Stariji igrači su obično sporiji, ali ono što gube u eksplozivnosti – naglim promenama brzine i skokovima – često nadoknađuju boljim razumevanjem igre.

„O tome znamo veoma zanimljive stvari“, kaže Lago pozivajući se na jednu od svojih studija.

„Najbolje rezultate u svim kategorijama fizičkih performansi postižu najmlađi igrači, posebno oni od 18 do 21 godine. To je vrhunac fizičke spremnosti – oni najviše trče i izvode najveći broj akcija visokog intenziteta, skokova, sprintova i ubrzanja“, objašnjava Lago.

Posle 30. ili 31. godine dolazi do značajnog pada fizičkih sposobnosti, koji postaje još izraženiji nakon 35. godine, dodaje profesor.

„Ali ono što je zaista upečatljivo jeste da, kada se analizira tehničko-taktički učinak – broj dodavanja, uspešnih dodavanja, dodavanja koja probijaju linije igre, broj dobijenih duela jedan na jedan – dobija se potpuno suprotan trend.“

„Stariji igrači upućuju više dodavanja, precizniji su, njihova dodavanja češće probijaju protivničke linije. Drugim rečima, određeni pad fizičkih sposobnosti nadoknađuju boljim razumevanjem igre, što ih čini uspešnijim od mlađih igrača u donošenju odluka i tehničkoj realizaciji.“

Iskustvo može da pomogne starijim fudbalerima i u još jednoj važnoj oblasti – prevenciji povreda. Stariji igrači su skloniji povredama, koje, prema Lagu, zavise od tri faktora: godina, broja odigranih minuta i sreće.

„Znamo da je verovatnoća povrede veća što više minuta igrate. Zato vrhunski igrači u određenim godinama shvataju kada treba da se uključe i biraju trenutke za koje smatraju da su najvažniji kako bi pružili svoj maksimum“, kaže španski stručnjak.

„To je znak zrelosti, jer razumeju da nije potrebno uvek igrati na sto odsto. Svaki trenutak utakmice zahteva drugačiji nivo angažovanja. Oni su toliko dobri zato što umeju da ‘pročitaju’ igru i prepoznaju šta je potrebno u svakom trenutku.“

Tu je i faktor sreće.

„Na sreću, Mesi, Ronaldo i Modrić imali su malo povreda, naročito ozbiljnih“, podseća Lago.

Doktor Peidro dodaje da „fudbaleri koji dožive ove godine uglavnom nisu imali teške povrede ili su imali sreće da izbegnu prelome i pucanja ligamenata, što su okolnosti koje, nažalost, često dovode do preranog završetka karijere“.

Motivacija i psihologija

Ličnost i motivacija svakog igrača takođe imaju ključnu ulogu u dužini njegove karijere.

„Postoje pojedinci koji su izuzetak od pravila. Kada, na primer, analizirate Kristijana Ronalda i vidite nivo njegovog profesionalizma, postaje jasno zašto uspeva da održi tako dugu karijeru. On je osoba koju bih koristio kao primer ponašanja, jer se čitav njegov život vrti oko fudbala i postizanja najboljeg mogućeg nivoa pripremljenosti“, kaže Lago.

„Postoji i psihološki aspekt. Kristijano Ronaldo je u svojim izjavama govorio da nastavlja da igra zato što ima motivaciju. Želi da nastavi da igra.“

Mesi je, sa svoje strane, u maju izjavio argentinskim medijima: „Volim da igram fudbal i igraću sve dok budem mogao.“

Peidro naglašava važnost onoga što naziva „psihofizičkom pripremom“.

„Kažem psihofizičkom jer postoje sportisti koji su fizički sposobni da podnesu takve napore, ali to ne mogu sa psihološke strane, jer ne mogu da ostave po strani druge aspekte života – da gledaju kako im deca odrastaju, da provode vreme sa prijateljima i porodicom, da žive drugačijim životom bez ogromnog tereta obaveza koje nosi profesionalni fudbal.“

Svojom motivacijom i iskustvom stariji igrači često imaju snažan psihološki uticaj na ostatak tima.

Kontrola takmičarskog pritiska je od presudnog značaja. Psihološka ravnoteža – da igrač ne bude ni previše nervozan ni previše opušten – apsolutno je ključna, ističe Lago.

„Igrači koji su mnogo puta bili u takvim situacijama odlično znaju kako da zadrže samokontrolu.“

„Modrić, Mesi i Ronaldo pomažu saigračima ne samo na sportskom planu već i u psihološkom prilagođavanju. A to će na takmičenju sa tako kratkim rasporedom kao što je Svetsko prvenstvo, gde se u nokaut fazi sve rešava u veoma kratkom vremenu, biti presudno.“

„Zato očekujem da najbolje izdanje veterana ne vidimo u grupnoj fazi, već kako takmičenje bude odmicalo. Treba pažljivo posmatrati ne samo šta rade kada imaju loptu, već i šta rade kada je igra prekinuta, šta govore, kako bodre saigrače, jer je to za mene najveći pokazatelj vrhunskog igrača koji je već u poodmaklim godinama.“

San, ishrana, tehnike oporavka, pametni prsluci...

Šta bi pre svega trebalo da ima na umu mlad fudbaler koji želi da ostane na vrhunskom nivou i posle 35. godine?

„Trebalo bi da čitav svoj život podredi fudbalu. To se odnosi na ono što jede, koliko spava, kako trenira i čega se odriče kako bi ostao potpuno posvećen fudbalu“, zaključuje profesor Lago.

„Takodje mora da prihvati da to ima svoju cenu. Naravno, ne možete uvek jesti šta želite. Ne možete izlaziti noću kad god poželite.“

„I ne treba da trošite vreme na stvari koje ne možete da kontrolišete – sreću, da li će vas neko pozvati, da li će vas neki klub angažovati. Svu pažnju treba usmeriti na ono što zavisi od vas i izgraditi način života u skladu sa tim. Mislim da je to najvažniji savet koji se može dati mladom igraču.“