Venera, Jupiter, Merkur, pomračenja i kosmički posetioci obeležiće godine pred nama

U periodu od 16. do 18. juna, u blizini ove dve planete naći će se i Merkur, pa će se tako tri planete poravnati. Ako noć bude vedra i bez oblaka, biće moguće posmatrati ovaj redak nebeski fenomen.

Inače, Venera i Jupiter će se u ovako bliskom položaju ponovo naći u novembru 2028. godine.

U ranim jutarnjim satima 10. juna, Saturn i Mesec sijaće na međusobnom rastojanju od oko pet stepeni. Jun pruža odličnu priliku za posmatranje Saturnovih prstenova, koji su vidljivi i uz pomoć kućnog teleskopa ili snažnijeg dvogleda.

Leto je jedno od najboljih godišnjih doba za posmatranje živopisnog centra Mlečnog puta, a mlad Mesec, koji označava početak novog lunarnog ciklusa, dodatno će doprineti povoljnim uslovima za posmatranje. Kada se Mesec u ovoj fazi nađe između Zemlje i Sunca, postaje gotovo nevidljiv. Odsustvo njegove svetlosti omogućava da se jato miliona zvezda u jezgru Mlečnog puta jasnije uoči, čak i golim okom.

Letnji solsticij – 21. jun

Dvadeset prvi jun označava letnji solsticij na severnoj hemisferi, kada Sunce dostiže svoju najseverniju tačku na nebu. To je ujedno i početak leta, a u oblastima visokih geografskih širina donosi pojavu poznatu kao ponoćno sunce, kada dnevna svetlost traje gotovo ili puna 24 časa.

Isti datum, 21. jun, označava i početak zime na južnoj hemisferi, gde je sezona aurore australis (južne polarne svetlosti) u punom jeku, naročito na Tasmaniji i južnom delu Novog Zelanda.

Pun „jagodni mesec“ –  29. jun

Prvi zvanični pun Mesec ovog leta, poznat kao „jagodni Mesec“, pojaviće se 29. juna oko 20 časova po istočnom vremenu. Naziv potiče od starosedelačkih naroda Severne Amerike, koji su ovaj pun Mesec povezivali sa periodom sazrevanja i berbe jagoda početkom leta.

Uprkos svom imenu, „jagodni Mesec“ neće imati crvenu ili ružičastu boju. Reč je samo o tradicionalnom nazivu koji označava doba godine u kojem se ova lunarna pojava javlja.

Nebeska pozornica se otvara

Počev od 2026. godine, nebo će biti pozornica niza značajnih astronomskih događaja, uključujući retku seriju od šest pomračenja Sunca i dolazak komete veličine grada. Ovaj jedinstveni period, koji će trajati do 2028. godine, ponudiće ljubiteljima astronomije niz nesvakidašnjih prizora.

Glavni događaj biće potpuno pomračenje Sunca 12. avgusta 2026. godine. Putanja totaliteta prostiraće se preko Grenlanda, Islanda i Španije, dok će u ostatku Evrope biti vidljivo delimično pomračenje.

Istovremeno, noćno nebo pružiće idealne uslove za posmatranje kiša meteora. Perseidi, jedan od najaktivnijih i najsjajnijih meteorskih rojeva tokom godine, dostići će vrhunac 12. i 13. avgusta. Odsustvo Mesečeve svetlosti omogućiće izuzetne uslove za posmatranje desetina „zvezda padalica“ svakog sata.

Misteriozni putnik iz dubokog svemira

Dok se Zemljani budu pripremali za pomračenja, jedan daleki putnik nastaviće svoj spori put ka Suncu. Kometa C/2026 C1 (Cučinšan), otkrivena u februaru 2026. godine daleko izvan Saturnove orbite, već je privukla pažnju astronoma.

Njen izuzetan sjaj na tako velikoj udaljenosti navodi na zaključak da je njeno jezgro neobično veliko. Procene ukazuju da bi njegov prečnik mogao da iznosi između 20 i 40 kilometara, što je otprilike veličina većeg grada.

Poređenja radi, jezgro čuvene Hejl-Bopove komete imalo je prečnik od oko 60 kilometara. Iako C/2026 C1 ne predstavlja opasnost po Zemlju, njeno kretanje kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema biće pažljivo praćeno.

Očekuje se da će kometa najbližu tačku Suncu, takozvani perihel, dostići u novembru 2028. godine. Prema trenutnim procenama, tada bi mogla da dostigne magnitudu 5, što bi je učinilo odličnim objektom za posmatranje dvogledom, a pod idealnim uslovima tamnog neba možda i granično vidljivom golim okom.

Komete su poznate po svojoj nepredvidivosti, ali mogućnost da se C/2026 C1 razvije u značajan nebeski događaj predstavlja još jedan razlog zašto će predstojeći period biti izuzetno zanimljiv ljubiteljima astronomije.

Vrhunac nebeskog spektakla

Ono što ovaj period čini zaista posebnim jeste retka pojava poznata kao „dvostruka kaskada pomračenja“, koja obuhvata tri potpuna i tri prstenasta pomračenja Sunca u samo dve godine. Nakon prvog pomračenja 2026. godine, sledi događaj koji mnogi već nazivaju „pomračenjem veka“.

Drugog avgusta 2027. godine potpuno pomračenje Sunca biće vidljivo iznad južne Španije, severne Afrike i Bliskog istoka, a faza totaliteta trajaće izuzetno dugo – do šest minuta i 22 sekunde. Ovako dugo trajanje potpunog mraka usred dana pružiće jedinstvenu priliku za proučavanje Sunčeve korone, ali i nezaboravno iskustvo za sve koji se nađu na putanji Mesečeve senke.

Serija se nastavlja 22. jula 2028. godine, kada će treće potpuno pomračenje Sunca preći preko Australije i Novog Zelanda. Ovakva koncentracija totalnih pomračenja na relativno pristupačnim lokacijama predstavlja pravu poslasticu za „lovce na pomračenja“ i ljubitelje astronomije širom sveta.

Osim ovih centralnih događaja, nebo će tokom ovih godina biti ispunjeno i drugim zanimljivim pojavama, poput konjunkcije Venere i Jupitera u junu 2026. godine, kada će se dve najsjajnije planete prividno gotovo dodirnuti na večernjem nebu.

Period od 2026. do 2028. godine neće predstavljati samo niz izolovanih astronomskih pojava, već pravu simfoniju kretanja nebeskih tela. Svaki događaj, od kiše meteora Perseida pod tamnim nebom do duge senke Meseca tokom „pomračenja veka“, ponudiće drugačiju perspektivu našeg mesta u kosmosu. Za naučnike, to će biti prilika za prikupljanje dragocenih podataka o Suncu, kometama i međuplanetarnoj prašini.

Za sve ostale, to je podsetnik na veličanstvenost svemira i poziv da podignu pogled ka zvezdama, gde se odvija predstava započeta mnogo pre nas i koja će trajati dugo nakon nas.