Artemis 2, dan osmi – koje pesme su na plej-listi za buđenje astronauta

Najkritičniji deo lunarne faze misije završen je bez odstupanja od planova, i posada se nalazi na putanji koja ne zahteva velike manevre, već samo manje korekcije putanje. U skladu sa zvaničnim opisom misije, koji je objavila Nasa, „zakonitosti orbitalne mehanike same vode letelicu nazad ka Zemlji, što predstavlja jedno od najbezbednijih rešenja u planiranju svemirskih letova".

Rekordna udaljenost i istorijski snimci

Artemis 2 (Artemis II) već je ušla u istoriju kao misija koja je ljude odvela najdalje od Zemlje do sada – više od 406.000 kilometara. Time je oboren rekord postavljen tokom misije Apolo 13 (Apollo 13).

Posebnu pažnju javnosti privukle su fotografije koje je posada snimila tokom preleta iznad udaljene, takozvane „tamne strane“ Meseca.

Među njima se izdvajaju prizori Earthset – trenutka kada Zemlja zalazi iza lunarnog horizonta – kao i snimci pomračenja Sunca posmatranog iz lunarne orbite.

Nakon uspešnog preleta pored Meseca, astronauti su snimili i zadivljujuću fotografiju naše galaksije, Mlečnog puta.

Ovi materijali ocenjeni su kao jedni od najznačajnijih vizuelnih zapisa u novijoj istoriji svemirskih istraživanja. 

Stabilan let i pripreme za povratak

Letelica Orajon (Orion) nalazi se u fazi mirnog povratka ka Zemlji. Aktivnosti posade trenutno uključuju rutinske provere sistema letelice, medicinske i naučne eksperimente u uslovima mikrogravitacije, dokumentovanje vizuelnih materijala sa povratne putanje pripreme za ulazak u Zemljinu atmosferu.

U ovoj fazi misije nema velikih operativnih zahvata, ali je reč o periodu od ključnog značaja za bezbednost završnice leta.

Povratak na Zemlju: najrizičniji deo tek predstoji

Najvažniji trenutak misije očekuje se krajem nedelje, kada će Orajon ući u Zemljinu atmosferu i izvršiti spuštanje u okean.

Prema trenutnim projekcijama, povratak se očekuje u petak, između 20 i 21 sat po istočnom vremenu u SAD.

Ulazak u atmosferu predstavlja tehnički najzahtevniji deo misije, zbog ekstremnih temperatura i brzina koje letelica dostiže.

Maskota „Rajz“ (Rise): mali simbol velike misije

Pored tehničkih dostignuća, Artemis 2 privukla je pažnju javnosti i jednim neobičnim detaljem – maskotom nazvanom Rajz. Reč je o maloj plišanoj figuri koja lebdi unutar kapsule i služi kao indikator bestežinskog stanja.

Onog trenutka kada je maskota počela da lebdi, potvrđeno je da je letelica ušla u mikrogravitaciono okruženje.

Posebnu emotivnu dimenziju daje činjenica da je dizajn maskote delo deteta, pobednika međunarodnog konkursa u kojem su učestvovale hiljade prijava iz celog sveta. Unutar maskote nalazi se i digitalni zapis sa imenima velikog broja ljudi, simbolično povezujući misiju sa globalnom zajednicom.

Muzika u svemiru: tradicija koja povezuje posadu i Zemlju

Još jedan element koji je privukao pažnju javnosti jeste plejlista pesama koje se svakodnevno puštaju astronautima.

U pitanju je dugogodišnja Nasina tradicija – a to su takozvani "wake-up call“ – poruke koje se emituju posadi kao svojevrsni početak dana. Izbor pesama često ima simbolično značenje i vezan je za fazu misije ili lične preferencije astronauta. Tradicija puštanja „wake‑up“ pesama potiče još iz ere misija Apolo.

Do sada su članovi posade slušali pesme kao što su Sleepyhead (Young & Sick), Green Light (John Legend feat. André 3000), In a Daydream (Freddy Jones Band), Pink Pony Club (Chappell Roan) i Working Class Heroes (Work) (CeeLo Green). Uz njih su se čule i poruke legendarnih astronauta, poput Džima Lovela i Čarlija Djuka. Današnji "wake-up call", bila je numera je Under Pressure grupe "Queen".

Tokom misije Artemis 2 ova praksa dobila je novu dimenziju zahvaljujući društvenim mrežama, gde su korisnici počeli da prate i analiziraju izbor pesama, praveći sopstvene plej-liste inspirisane tokom misije.

Artemis 2 tako nije samo tehnički poduhvat, već i pažljivo osmišljena komunikaciona priča koja približava svemirska istraživanja široj javnosti. Tri američka i jedan kanadski astronaut pružili su nam priliku da gotovo uživo pratimo misiju.

Serija misija vredna više milijardi dolara, u okviru programa Artemis, ima cilj da do 2028. godine vrati astronaute na površinu Meseca, pre Kine, i da tokom naredne decenije uspostavi dugoročno prisustvo SAD u svemiru, uključujući izgradnju baze koja bi mogla da posluži za buduće misije ka Marsu. Pri povratku na Zemlju, planirano je da se posada spusti u Tihi okean.