Svemirska osmica, efekat praćke i tamna strana Meseca – koji su naredni koraci misije „Artemis 2“

Savršeno poletanje misije „Artemis 2“ sa Kejp Kanaverala na Floridi odnelo je četiri astronauta u Zemljinu orbitu, a sada im predstoji još oko devet dana dok ne obave svoj zadatak dolaska do Meseca i povratka na Zemlju.

Prethodna bespilotna misija „Artemis 1“ stigla je do Meseca šestog dana svoje misije 2022. godine. Apolo 8 i dalje drži rekord kao najbrža misija sa posadom do Meseca, pošto je put trajao nešto manje od tri dana – 69 sati i osam minuta. To je ujedno bio i prvi let sa posadom koji je ušao u orbitu ovog nebeskog tela.

Bespilotni objekti mogu stići do Meseca i brže. Nasina sonda „Nju horajzons“ prošla je pored Meseca za osam sati i 35 minuta na putu ka Plutonu 2006. godine, ali nije ušla u lunarnu orbitu.

Evo kako će izgledati dalji plan i program desetodnevne misije „Artemis 2“.

Četvrtak, 2. april

Put do Meseca traje oko tri dana. Motor kapsule „orion“ danas će izvršiti glavno paljenje za ulazak u translunarnu putanju, što je poslednje veliko aktiviranje motora koje šalje letelicu na njenu putanju „osmice“ ka Mesecu.

Petak, 3. april

Let ka Mesecu. Fokus je na proverama letelice, radu sistema za održavanje života i rutini posade tokom puta kroz duboki svemir. Posada će skinuti svemirska odela i tokom većeg dela misije nositi običnu odeću, sve do ulaska u Zemljinu atmosferu.

Subota, 4. april

Tokom prilaza Mesecu posada će izvoditi manja paljenja motora kako bi po potrebi korigovala rutu., a Nasa navodi da će „orion“ izvršiti više manevara kako bi ušao u takozvanu „slobodnu povratnu putanju“, što znači da će Zemljina gravitacija prirodno povući letelicu nazad nakon obletanja Meseca.

Kontrolori misije u Nasinom Centru „Džonson“ u Hjustonu pratiće „orion“, ali će tokom puta do i oko Meseca morati da se oslanjaju na “Deep Space Network” – međunarodnu mrežu velikih radio-antena – za komunikaciju sa astronautima i slanje snimaka na Zemlju.

Nedelja, 5. april

Petog dana leta kapsula će ući u zonu dominantnog gravitacionog uticaja Meseca, što znači da Mesec postaje glavna sila koja deluje na letelicu.

Ponedeljak, 6. april

Glavni dan lunarnog preleta. Posada prolazi iza Meseca, na oko 6.500 kilometara od površine, fotografiše i snima, i postaje prva nakon „Apola“ koja iz blizine vidi delove njegove daleke (tamne) strane.

„Sa te pozicije, posada će kroz prozore letelice moći da vidi i Zemlju i Mesec – Mesec u prvom planu, a Zemlju skoro 400.000 kilometara dalje u pozadini“, navodi Nasa.

Utorak, 7. april

Obletanje oko Meseca deo je manevra „praćke“, tehnike svemirskog leta koja koristi gravitaciju za promenu pravca i brzine letelice bez trošenja goriva, čime će se podesiti putanja za povratak ka Zemlji.

Sreda, 8. april

Osmi dan misije činiće će povratak kroz duboki svemir, nastavak testiranja sistema, provere i pripreme za završnu fazu.

Četvrtak, 9. april

Poslednji dan pred povratak na Zemlju astronauti će izvesti niz korekcija putanje kako bi se „orion“ precizno usmerio ka Zemlji. Planiran je i završni brifing i javljanje posade.

Petak, 10. april

Ulazak u atmosferu, prilikom kog će se letelica kretati brzinom od oko 40.000 kilometara na sat, što će stvoriti temperature preko 2.000 stepeni Celzijusa, čime će se testirati toplotni štit.

Nakon prolaska kroz najintenzivnije zagrevanje, „orion“ će otvoriti sistem padobrana koji će usporiti letelicu i omogućiti joj da bezbedno sleti u Tihi okean sa posadom. Planirano je da se kapsula spusti u okean u subotu oko dva časa posle ponoći.