Ogroman magnet kao štit Zemlje: Nova letelica mogla bi da skreće asteroide sa putanje

Potencijalno opasne asteroide koji prete da udare u Zemlju, mogli bismo da skrenemo sa putanje pomoću ogromnog magneta kako bi ih pomerili sa po nas smrtonosne putanje.

Ova ideja izbegava neke zamke tradicionalnije metode kinetičkog udara, koja podrazumeva udar u asteroid da bi se pomerio, ali još uvek je na nivou ideje, jer nije testirana, tako da ne možemo biti sigurni da bi funkcionisala.

Nova ideja – skretanje asteroida bez kontakta

Hipotezu nazvanu beskontaktno podešavanje orbitalne brzine, ili NOVA, na Konferenciji o lunarnim i planetarnim naukama u Teksasu izneo Ginter Kletečka sa Univerziteta Aljaske u Ferbanksu, prenosi portal Nju sajentist.

U svojim proračunima, primenio je koncept NOVA na asteroid pod nazivom 2024 YR4, za koji se nakratko činilo da bi mogao biti na putanji da udari u Zemlju ili Mesec 2032. godine, iako su dalja posmatranja pokazala da će bezbedno proći pored nas.

Asteroid je mali, manje od 70 metara u prečniku, tako da bi predstavljao relativno jednostavnu metu za pomeranje.

Kako bi funkcionisao „svemirski magnet“

Sama letelica bi se sastojala od velikog magneta napravljenog od kalema superprovodne žice, prečnika oko 20 metara, koji bi pokretao nuklearni fisioni reaktor. Mali pojačivači bi kontrolisali njegovu orbitu oko asteroida, držeći ga na oko 10 do 15 metara od stene, tako da bi magnet mogao da deluje na gvožđe unutar asteroida.

Problem „gomile ruševina“

Ako bi asteroid bio jedan veliki komad gvožđa, magnet bi ga jednostavno mogao skrenuti sa putanje, ali većina asteroida nisu pojedinačne ogromne stene, već aglomeracije mnogih manjih stena, nazvane „gomile ruševina“, koje gravitacija jedva drži zajedno.

„Pošto imamo ovu strukturu sličnu gomili ruševina sa praktično nultom čvrstoćom povezanosti, ne možemo efikasno da povlačimo celo telo jer je to kao da guramo jedan čamac među mnogim čamcima na okeanu“, napomenuo je Kletečka u svom izlaganju.

Ukoliko se primeni kinetički udarni element, onda rizikujemo da razbijemo asteroid, a onda da se nosiimo sa gomilom delova koji će padati na Zemlju.

Postepeno „razlaganje“ i pomeranje asteroida

Umesto toga, orbitirajuća letelica NOVA bi polako izvlačila kamenje iz gomile ruševina i hvatala ih u magnetnu zamku u centru svoje zavojnice. Svaki sakupljeni fragment bi povećao i masu i magnetno polje letelice, čineći sledeći fragment lakšim za izvlačenje.

U suštini, polako bi smanjivala asteroid i pomerala ga, dok bi se letelica pretvarala u drugi asteroid koji, što je ključno, bismo mogli da kontrolišemo.

Da bi se 2024 YR4 u potpunosti skrenuo, Kletečka je izračunao da bi bilo potrebno najmanje 170 dana neprekidnog rada.

Neizvesnosti i tehnički izazovi

„Ovo elektromagnetno skretanje je moguće, ali imamo kritične neizvesnosti“, napominje naučnik.

Prvo, ne znamo tačno koliko gvožđa ima u 2024 YR4, iako naučna pretpostavka zasnovana na poređenjima sa drugim asteroidima ukazuje da bi bilo dovoljno.

Drugo, manevrisanje svemirskom letelicom tako blizu asteroida tokom tako dugog vremenskog perioda nije ranije rađeno i bilo bi teško izvodljivo i neizvesno.

Međutim, kako je istako Kletečka, dodavanje alata našem pojasu alata za planetarnu odbranu ne bi moglo biti loša stvar, posebno zato što bi u suštini imalo nulti rizik od pogoršanja problema.