Zagonetna grobnica iz vikinškog doba – kosturi, lobanje i ostaci džina koji je imao operaciju mozga

Tokom leta 2025. godine, tim profesionalnih arheologa i studenata iskopao je jamu tokom obuke u parku Vandlberi kantri, oko pet kilometara južno od Kembridža. Ranija arheološka istraživanja na tom području otkrila su utvrđenje na uzvišenju iz gvozdenog doba koje je korišćeno u drugom veku. Upravo izvan tog utvrđenja arheolozi su otkrili jamu dimenzija četiri sa jednim metrom.

Na tom mestu arheolozi su pronašli četiri potpuna ljudska skeleta, nekoliko lobanja bez tela i gomilu kostiju nogu, sve od mladih muškaraca, naveli su istraživači Univerziteta u Kembridžu. Kombinacija odsečenih glava i udova, kao i dokazi da su neki od ljudi bili vezani, ukazuju na to da su ove osobe nastradale nasilnom smrću, istakao je arheolog Oskar Oldred. Međutim, jama je veoma neobična jer sadrži i potpune i raskomadane ostatke.

„Moguće je da su neki od razdvojenih delova tela ranije bili izloženi kao trofeji, a zatim sakupljeni i sahranjeni zajedno sa pogubljenim ili na drugi način ubijenim osobama“, rekao je Oldred. Dodao je da su pojedini delovi tela „možda već bili u stanju raspadanja i bukvalno se raspadali kada su položeni u jamu“.

Tokom devetog veka područje današnjeg Kembridža bilo je svojevrsna „granična zona“ u ratovima između Saksonaca i Vikinga. Jedan kostur je metodom radioaktivnog ugljenika datiran u periodu između 772. i 891. godine, pa se sumnja da je jama povezana sa tim sukobima.

Međutim, nedostatak povreda karakterističnih za srednjovekovne borbe ukazuje da muškarci iz jame verovatno nisu poginuli u bici. „Sahranjeni su možda bili žrtve telesnog kažnjavanja, što bi moglo biti povezano sa Vandlberijem kao svetim ili poznatim mestom okupljanja“, naveo je Oldred.

„Bilo je potresno iskustvo prepoznavati sve više razdvojenih kostiju i shvatiti razmere patnje koja se dogodila“, napisala je u saopštenju Grejs Grandfild, studentkinja osnovnih studija u Kembridžu koja je učestvovala u iskopavanjima.

Džin sa rupom u lobanji

Jedan kostur, pronađen licem prema zemlji u jami, pružio je istraživačima uvid u zdravstvene probleme te osobe.

Telo muškarca koji je imao između 17 i 24 godine u trenutku smrti pokazalo je da je možda bio visok oko 1,95 metara, što je izuzetna visina u vreme kada je prosečna visina muškaraca iznosila oko 1,68 metara. Na lobanji je takođe imao ovalnu rupu prečnika oko tri centimetra, što bi moglo biti povezano sa njegovim neobičnim rastom.

„Ta osoba je možda imala tumor koji je uticao na hipofizu i izazvao prekomerno lučenje hormona rasta“, izjavila je u saopštenju Triš Bajers, osteolog sa Univerziteta u Kembridžu.

Gigantizam je stanje koje karakteriše prekomerna proizvodnja hormona rasta tokom adolescencije i obično je uzrokovano adenomom, benignim tumorom koji pritiska žlezdu. Višak hormona rasta dovodi do izuzetno velikog rasta kod dece. Ovo stanje može opteretiti krvotok i skeletni sistem, koji moraju da održavaju veliko i teško telo.

„Takvo stanje u mozgu dovelo bi do povećanog pritiska u lobanji, što izaziva glavobolje“, rekla je Bajers. Zbog toga je možda bila potrebna vrsta operacije mozga poznata kao trepanacija, tokom koje se u lobanji buši ili struga otvor kako bi se izložile zaštitne membrane mozga.

Rupa u lobanji muškarca možda je bila pokušaj da se ublaži pritisak na mozak, što „nije neuobičajeno kod povreda glave i danas“, dodala je Bajers.

Odeljenje za arheologiju Univerziteta u Kembridžu i Kembridžka arheološka jedinica već godinama organizuju studentska iskopavanja u Vandlberiju, ali je ovo prvi put da su ljudski ostaci otkriveni još od 1976. godine. Otkriće je prikazano u nedavnoj epizodi emisije Bi-Bi-Sija Digging for Britain.

Planirana su dalja naučna ispitivanja 10 kosturova. Stručnjaci nameravaju da koriste DNK i hemijske analize kako bi istražili zdravlje i poreklo ovih ljudi. Rezultati bi takođe trebalo da utvrde da li su preminule osobe bile vikinzi.