Plavi Mars – Crvena planeta nekad imala okean koji je prekrivao čitavu severnu hemisferu

Novi dokazi o drevnim rekama ukazuju na to da je Mars možda bio „plava planeta“, zahvaljujući okeanu koji se prostirao preko čitave njegove severne hemisfere.

Kamere sa nekoliko orbitera oko Marsa zabeležile su prašnjave ostatke onoga što deluje kao rečne delte, opisane u istraživanju objavljenom 7. januara u časopisu NPJ Space Exploration.

Tim, koji su predvodili istraživači sa Univerziteta u Bernu, posmatrao je čuvenu Dolinu Marineris, najveći sistem dolina na Marsu, koja je pet puta duža od Velikog kanjona. U tom regionu Crvene planete naučnici su uočili „strukture u blizini kanjonskog sistema koje podsećaju na rečne delte na Zemlji“, navodi se u saopštenju Univerziteta u Bernu.

„Ove strukture predstavljaju ušće reke u okean. Nova studija stoga pruža jasne dokaze o postojanju obale, a samim tim i o nekadašnjem okeanu na Marsu“, navode naučnici.

Iako je Mars danas suv i prašnjav, postoje brojni znaci da je planeta u dalekoj prošlosti imala vodu. Na primer, marsovski roveri su uočili takozvane „borovnice“ – kamenčiće koji mogu da sadrže minerale gvožđe-oksida sa vodom. Nasin rover Kjuriositi je 2025. godine snimio moguće „talasaste strukture“ drevnog rečnog korita, dok su neke orbitalne misije otkrile ono što bi mogle biti ogromne podzemne zalihe vode.

Nova studija se fokusirala na geomorfologiju Marsa, proučavanje njegove površine i procesa koji je oblikuju, i koristila podatke sa više letelica, uključujući orbitere ExoMars Trace Gas Orbiter, Mars Express i Mars Reconnaissance Orbiter.

„Jedinstvene satelitske snimke Marsa visoke rezolucije omogućile su nam da detaljno proučimo marsovski pejzaž kroz istraživanje i mapiranje“, izjavio je u saopštenju Ignacijus Argadestya, glavni autor studije i doktorand na Institutu za geološke nauke i Institutu za fiziku Univerziteta u Bernu.

„Prilikom merenja i mapiranja marsovskih snimaka mogao sam da prepoznam planine i doline koje podsećaju na planinski pejzaž na Zemlji. Međutim, posebno su me impresionirale delte koje sam otkrio na ivici jedne od planina“, istakao je Argadestya.

Tim je uočio moguće „lepezaste delte“, koje nastaju kada se naslage i pesak talože u mirnoj vodi. Naslage na marsovskim snimcima izgledaju veoma slično aktivnim lepezastim deltama na Zemlji. Na našoj planeti one se formiraju na mestima gde se reke ulivaju u okean.

Sve ove naslage mapirane su na nadmorskoj visini između 3.650 do 3.750 metara i nastale su pre otprilike 3,37 milijardi godina. S obzirom na to da se sve nalaze na približno istoj visini i u regionu severnih nizija Marsa i Doline Marineris, istraživači tvrde da ove strukture označavaju granice drevne obale. Tim dodaje da je okean koji je nekada postojao verovatno prekrivao čitavu severnu hemisferu Marsa.

Delimično se oslanjajući na ranija istraživanja, naučnici navode da je ovaj drevni marsovski okean bio najmanje velik kao današnji Arktički okean.

„Nismo prvi koji su postavili hipotezu o postojanju i veličini okeana. Međutim, ranije tvrdnje su se zasnivale na manje preciznim podacima i delimično na indirektnim argumentima. Naša rekonstrukcija nivoa mora, s druge strane, zasniva se na jasnim dokazima postojanja obale, jer smo mogli da koristimo snimke visoke rezolucije“, rekao je u saopštenju Fric Šluneger, profesor geologije na Univerzitetu u Bernu i koautor studije.