Na samo četiri svetlosne godine udaljenosti otkrivena egzoplaneta koja bi mogla da podrži razvoj života

Štaviše, ta egzoplaneta nalazi se u nastanjivoj zoni zvezde – na savršenoj udaljenosti za postojanje tečne vode. Ali to nije sve – dokazi o ovom mogućem svetu, koji se za sada naziva Alfa Kentauri Ab, otkriveni su direktnim snimanjem, što bi mogao biti značajan napredak u nauci o egzoplanetama.

„Ako se potvrdi, potencijalna planeta viđena na Vebovom snimku Alfa Kentauri A predstavljala bi novi prelomni trenutak u naporima direktnog snimanja egzoplaneta“, kaže astrofizičar Aniket Sangi sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju „Kaltek“.

„Od svih direktno snimljenih planeta, ovo bi bila najbliža svojoj zvezdi do sada. Takođe, najsličnija je po temperaturi i starosti džinovskim planetama u našem Sunčevom sistemu, i najbliža je našem domu, Zemlji“, objašnjava Sangi.

Sistem Alfa Kentauri nalazi se na „svega” četiri svetlosne godine od nas i sastoji se od binarnog para Alfa Kentauri A i Alfa Kentauri B, dok u široj orbiti kruži crveni patuljak Proksima Kentauri.

U sistemu su već otkrivene druge egzoplanete – tri oko Proksima Kentauri, uključujući jednu u nastanjivoj zoni. Ipak, uslovi oko crvenih patuljaka, koji su često burni, mogu biti manje pogodni za život od onih oko zvezda sličnih Suncu.

Detekcija planeta u centralnom binarnom paru do sada je bila težak zadatak.

„Pošto nam je ovaj sistem tako blizu, sve egzoplanete koje bismo pronašli pružile bi najbolju priliku da prikupimo podatke o planetarnim sistemima van našeg. Ipak, ovo su neverovatno izazovna posmatranja, čak i za najmoćniji svemirski teleskop na svetu, jer su te zvezde veoma svetle, blizu jedna drugoj i brzo se kreću po nebu“, kaže astronom Čarls Bajkman, direktor NASA Instituta za nauku o egzoplanetama pri „Kalteku“.

Do danas, oko Alfa Kentauri B nije otkrivena nijedna planeta. Međutim, naznake nečega u orbiti oko Alfa Kentauri A, najsjajnije od tri zvezde i iste G-tip klase kao Sunce, već su viđene.

Godine 2021. tim astronoma kojim je rukovodio Kevin Vagner sa Univerziteta Arizona objavio je privremeno otkriće egzoplanete u nastanjivoj zoni Alfa Kentauri A, identifikovane direktnim snimanjem.

Većina egzoplaneta otkriva se indirektnim metodama, kao što su praćenje redovnih padova sjaja zvezde kada planeta prolazi ispred nje, ili merenje promena u svetlosti uzrokovanih gravitacionim uticajem planete.

Sangi, Bajkman i njihove kolege koristili su „Džejms Veb“ da traže dodatne dokaze o ovom svetu. Prva posmatranja obavili su u avgustu 2024. koristeći koronograf da blokira svetlost Alfa Kentauri A. Nakon oduzimanja svetlosti Alfa Kentauri B, rezultati su pokazali bledu tačku na otprilike dvostrukoj udaljenosti od Alfa Kentauri u odnosu na rastojanje Zemlje od Sunca.

Međutim, naknadna posmatranja u februaru i aprilu 2025. nisu pokazala takav objekat.

„Suočili smo se sa slučajem planete koja nestaje! Da bismo istražili ovu misteriju, koristili smo kompjuterske modele da simuliramo milione mogućih orbita, uključujući podatke kada smo planetu videli i kada je nismo videli“, objašnjava Sangi.

Ove simulacije uključile su i posmatranje Vagnerovog tima. U oko polovini simulacija, egzoplaneta je bila previše blizu zvezde da bi bila otkrivena, a njeno prisustvo je potopljeno u jakoj svetlosti – što podržava slučaj za Alfa Kentauri Ab.

Istraživači su utvrdili da bi ovaj svet imao poluprečnik od 1 do 1,1 Jupitera, masu između 90 i 150 Zemljinih masa (uporedivo sa 95 Zemljinih masa kod Saturna) i orbitu otprilike dvostruko dalju od Zemljino-Sunčeve udaljenosti, unutar nastanjive zone.

To znači da je reč o gasovitom džinu, što dovodi u pitanje njegovu nastanjivost. Ipak, gasoviti džinovi u Sunčevom sistemu imaju brojne mesece koji mogu imati uslove pogodne za život – tako da sama priroda ove egzoplanete ne isključuje život u orbiti oko Alfa Kentauri A.

Potrebno je, međutim, još rada da bi se potvrdio postojanje Alfa Kentaura Ab i otkrilo kako je uopšte nastao u složenom gravitacionom okruženju sistema Alfa Kentauri.

„Njegovo samo postojanje u sistemu sa dve blisko raspoređene zvezde izazvalo bi naše razumevanje načina na koji planete nastaju, opstaju i razvijaju se u haotičnim okruženjima“, kaže Sangi.

Otkriće je opisano u dva rada objavljena u časopisu The Astrophysical Journal Letters.