Uspavani džin ispod Kanade – rased Tintina možda je spreman za katastrofalan zemljotres

Istraživači sa Univerziteta Viktorija i Univerziteta Alberta u Kanadi uočili su znake dve relativno nedavne grupe zemljotresa koji su značajno pomerili tlo – jedan pre 2,6 miliona godina i drugi pre 132.000 godina.

Štaviše, tim nije pronašao dokaze o značajnim zemljotresima u poslednjih 12.000 godina. Taj tihi period zapravo bi mogao da bude upozorenje – na osnovu proračuna koji pokazuju da se rased pomera i akumulira pritisak brzinom od 0,2 do 0,8 milimetara godišnje, to bi moglo značiti da je veliki potres neizbežan.

„Tokom poslednjih nekoliko decenija zabeleženo je nekoliko manjih zemljotresa jačine od tri do četiri stepena duž raseda Tintina, ali ništa što bi ukazivalo da je u stanju da izazove velike prelome. Dostupnost podataka visoke rezolucije navela nas je da ponovo ispitamo rased u potrazi za dokazima praistorijskih zemljotresa u samom pejzažu“, kaže geolog Teron Finli sa Univerziteta Viktorija.

Kombinujući najnovije satelitske snimke visoke rezolucije i LIDAR-a, tim je izvršio novu analizu raseda Tintina.

Ova detaljna analiza pomogla je da se otkriju uski površinski prelomi koji su inače dobro skriveni kanadskom šumskom divljinom. Otkrivene su rasedne etape (pomeranja tla, takozvani „slipovi“) koje ukazuju na ranije zemljotrese, ali ne i na one u nedavnoj geološkoj prošlosti.

Na osnovu proračuna istraživača, rased je tokom tog vremena trebalo da se pomeri oko šest metara, ali to nije učinio. Kada se taj pritisak jednom oslobodi, mogao bi da izazove zemljotres jačine veće od 7,5 stepeni po Rihterovoj skali.

„Rased Tintina predstavlja važnu, do sada neprepoznatu, seizmičku opasnost za region. Ako je prošlo 12.000 godina ili više od poslednjeg velikog zemljotresa, rased se možda nalazi u uznapredovaloj fazi akumulacije naprezanja“, navode istraživači u svom objavljenom radu.

Iako se ne radi o najnaseljenijem delu sveta, životi su i dalje u opasnosti – uključujući i one u obližnjem gradu Doson Siti, gde živi oko 1.600 ljudi. Treba takođe uzeti u obzir i moguću štetu po infrastrukturu i ekosisteme.

Istraživači pozivaju na dalja ispitivanja raseda Tintina – ali i drugih sličnih – kako bi se bolje procenila verovatnoća da u budućnosti izazovu zemljotrese. Što više podataka stručnjaci budu imali o istorijskoj seizmičkoj aktivnosti u tom području, to će modeli za predviđanje budućih događaja biti precizniji.

„Potrebna su dalja paleoseizmička istraživanja kako bi se utvrdili intervali između prethodnih zemljotresa i da li su se stope pomeranja menjale tokom vremena usled promena u tektonskom režimu ili glacijalne izostatičke adaptacije“, pišu istraživači.