Stevija – od zaslađivača do potencijalnog oružja protiv raka

Grupa naučnika u Japanu otkrila je da fermentisana stevija — biljka koja se često koristi kao zaslađivač bez kalorija — možda poseduje zanimljiva antikancerogena svojstva. Iako su ovi nalazi u ranoj fazi i zahtevaju mnogo dodatnih istraživanja, nagoveštavaju moguću buduću ulogu stevije u borbi protiv raka pankreasa.

Rak pankreasa ostaje jedan od najtežih oblika raka za lečenje. Simptomi se obično pojavljuju tek kada se bolest već proširila, a tada konvencionalne terapije poput hemoterapije retko dovode do izlečenja. Prognoza je mračna: manje od 10 odsto pacijenata preživi više od pet godina nakon dijagnoze.

Ova hitna potreba za efikasnijim i manje toksičnim tretmanima podstiče istraživače da traže jedinjenja biljnog porekla. Mnogi hemoterapijski lekovi koji se danas koriste potiču iz biljaka – uključujući paklitaksel (iz kore pacifičkog tisa) i vinkristin (iz jedne madagaskarske biljke) – što pruža proveren put za otkrivanje novih sredstava u borbi protiv raka.

Stevija, listopadna biljka poreklom iz Južne Amerike, poznata je po svojoj prirodnoj slatkoći. Često je viđamo na policama supermarketa, ali je malo ko doživljava kao lekovitu biljku.

Listovi stevije bogati su bioaktivnim jedinjenjima, od kojih su neka u ranijim istraživanjima pokazala antikancerogeno i antioksidativno delovanje. Izazov je bio u tome kako iskoristiti taj potencijal, pošto nefermentisani ekstrakti stevije u laboratorijskim uslovima deluju samo slabo, obično zahtevajući velike doze da bi se uticalo na ćelije raka.

Tu na scenu stupa fermentacija. Poznata po tome što se koristi u proizvodnji jogurta, kimčija i kiselog hleba, fermentacija je više od kulinarske tehnike — to je oblik mikrobiološke alhemije koji može pretvoriti biljna jedinjenja u nove, bioaktivne molekule.

Istraživači sa Univerziteta u Hirošimi postavili su jedno jednostavno, ali inovativno pitanje: šta bi se dogodilo ako bi se stevija fermentisala sa pravom bakterijom?

Eksperimentisali su sa sojem lactobacillus plantarum SN13T, srodnikom bakterija koje se obično nalaze u fermentisanoj hrani. Fermentacijom je dobijeno jedinjenje nazvano metil estar hlorogenske kiseline (CAME), koje je pokazalo mnogo snažnije antikancerogeno dejstvo od sirovog ekstrakta stevije.

U laboratorijskim testovima, fermentisani ekstrakt stevije izazvao je masovno umiranje ćelija raka pankreasa, dok su zdrave ćelije uglavnom ostale neoštećene. Dodatne analize su pokazale da je upravo CAME odgovoran za taj efekat. Delovao je tako što je blokirao ćelije raka u određenoj fazi njihovog životnog ciklusa, sprečavajući njihovo razmnožavanje, i aktivirao apoptozu – prirodni proces u kom oštećene ili nepotrebne ćelije same sebe uništavaju.

CAME izgleda menja genetski program ćelija raka: aktivira gene koji podstiču ćelijsku smrt, dok istovremeno suzbija one koji pomažu rastu i opstanku ćelija raka. Ovaj dupli udar usporava napredovanje bolesti i podstiče maligne ćelije da same sebe unište.

Snaga fermentacije

Fermentisani ekstrakt stevije takođe je pokazao jače antioksidativno dejstvo u odnosu na nefermentisani. Oksidativni stres — neravnoteža štetnih molekula zvanih slobodni radikali u organizmu — povezuje se sa rakom i drugim bolestima. Neutralisanjem ovih radikala na efikasniji način, fermentisani ekstrakt možda pruža dodatnu zaštitu zdravim ćelijama.

Ovo nije prvi put da je fermentacija pokazala sposobnost da oslobodi skrivene zdravstvene efekte. Fermentisani soja i ženšen takođe imaju poboljšana lekovita svojstva u poređenju sa svojim sirovim oblicima.

Ali otkrića vezana za steviju izdvajaju se zbog selektivnosti dobijenog jedinjenja. Ubiti ćelije raka a poštedeti zdrave ćelije je cilj svih onkoloških istraživanja.

Važno je napomenuti da su ovi rezultati dobijeni na ćelijama uzgajanim u laboratoriji, a ne u studijama na životinjama ili ljudima. Mnoga jedinjenja koja izgledaju obećavajuće u petrijevim posudama ne daju rezultate u kliničkim ispitivanjima zbog složenosti ljudskog tela. Ipak, ovo otkriće je uzbudljivo i zaslužuje dalje proučavanje.

Ovo istraživanje ističe potencijal svakodnevnih namirnica i njihovih prirodnih mikroba kao neiskorišćenih izvora novih lekova. Takođe odražava sve veće interesovanje za „mikrobiološku biotransformaciju“ – korišćenje korisnih bakterija za stvaranje moćnih jedinjenja iz biljaka.

U slučaju stevije, jednostavna potraga za prirodnim zaslađivačem prerasla je u nešto daleko značajnije – korak ka terapiji protiv raka koja je prirodna, precizna i ekonomična.