Prvi pogled u Univerzum iz Beograda – naši naučnici deo revolucije u astronomiji

Otvaranje ovog, trenutno vodećeg svetskog astronomskog projekta, biće proslavljeno na globalnom nivou, u skladu sa samom međunarodnom prirodom projekta u čijem su stvaranju učestvovale mnoge zemlje sveta, uključujući i Srbiju. Događaj će obeležiti novu eru u astronomiji i astrofizici, i početak desetogodišnje misije tokom koje će Opservatorija „Vera Rubin“ mapirati noćno nebo instrumentima i metodama do sada neviđenim u nauci.

Događaj „Prvi pogled“ (First Look) predstaviće set velikih slika i video zapisa ultra visoke definicije koji po prvi put svetu prikazuju „Rubinove“ izvanredne mogućnosti.Ove slike i video zapisi biće prvi od mnogih koje će opservatorija objaviti tokom naredne decenije dok sprovodi istraživanje prostora i vremena (LSST).

Jedinstvena opservatorija

Opremljen najvećom digitalnom kamerom na svetu, „Rubin“ snima celokupno vidljivo južno nebo svake tri do četiri noći. Time će proizvesti najdetaljniji ubrzani snimak kosmosa koji je do sada načinjen. Ovaj jedinstveni film će oživeti kosmos, otkrivajući riznicu otkrića: asteroide i komete, pulsare i eksplozije supernova. Sa ovim podacima, bolje ćemo razumeti Univerzum, pratiti njegovu evoluciju, zaroniti u misterije tamne energije i tamne materije i otkriti odgovore na pitanja koja još uvek nismo postavili.

Opservatorija „Vera Rubin“ je zajednički program NSF NOIRLab-a i SLAC Nacionalne akceleratorske laboratorije (SLAC), koje zajedno upravljaju.

Opservatorija je opremljena je teleskopom prečnika ogledala 8,4 metra, koji spada među velike svetske optičke teleskope. Međutim, ono što stavlja opservatoriju „Rubin“ u fokus moderne tehnologije je najveća digitalna kamera napravljena do sada, veličine omanjeg automobila.

Ova kamera je specijalno osmišljena za potrebe masivnog pregleda neba, glavnog naučnog projekta opservatorije nazvanog Legacy Survey of Space and Time (LSST). Najveća kamera od čak 3.200 megapiksela obezbeđuje da svaka dobijena slika pokriva oblast površine od 40 punih Meseca, a veliki teleskop od 8,4 metra je kompaktno osmišljen da može izuzetno brzo da menja pravac posmatranja za manje od pet sekundi.

Doprinos naučnika iz Srbije

Srpski astronomi su izašli sa više predloga učešća u projektu, a naš tim koji se bavi istraživanjima aktivnih galaksija, poznat kao SER-SAG (Serbian Active Galaxies), ponudio je zajedničko učešće timova sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije na Projektu LSST u dva segmenta:

– Razvoj softvera za istraživanje promenjivih objekata (SER-SAG-S1: Directable software in-kind contribution, u vrednosti od 1,2 miliona dolara), čiji je rukovodilac prof. dr Anđelka Kovačević;

– Prateća posmatranja sa teleskopom „Milanković“ prečnika 1,4 metara na Vidojevici (SER-SAG-S2: Telescope time in-kind contribution, u vrednosti 600.000 dolara), kojima rukovodi dr Maša Lakićević.

Tim SER-SAG-S1 sa Matematičkog fakulteta razvijao je softvere za rudarenje informacija iz velikih podataka LSST. Softver se sastoji od neuronskih procesa i ekstraktora periodičnih oscilacija, zasnovan na metodi koju je upravo razvila prof. dr Anđelka Kovačević 2018. godine, uz različite statističke robovetere za određivanje robustnosti detektovanih signala.

Naš tim je pripremio mnoge alate za analizu krivih sjaja (vremenskih serija koje vam pokazuju kako se menja sjaj nekog astronomskog objekta), recimo QNPy je specijalizovan softver za rekonstrukciju vremenskih serija baziran na neuronskim procesima. Ovaj softver je deo SER-SAG-S1 Directable software in-kind contribution i na raspolaganju je LSST korisnicima za analizu krivih sjaja različitih nebeskih tela, od asteroida, zvezda do aktivnih galaktičkih jezgara i kvazara.