Zašto je japanska podvodna „piramida“ jedna od najvećih svetskih misterija

Zapanjujuće formacije sastoje se od naslaganog kamenja nalik piramidi, zajedno sa strukturama koje podsećaju na ostatke zamka, hramova, luka pa i i amfiteatra, a sve to izgleda povezano putevima. „Najveća struktura izgleda kao komplikovana, monolitna, stepenasta piramida koja se uzdiže sa dubine od 25 metara“, objasnio je morski biolog Masaki Kimura za National Geographic.

U to vreme, Kimura je mapirao čudne strukture već više od 15 godina, i svaki put kada bi zaronio da ih vidi, postajao je sve uvereniji da su deo drevnog grada.

On i drugi stručnjaci su pretpostavili da su ih možda izgradili pripadnici naroda Džomon – lovci-sakupljači koji su naseljavali ostrva još 12.000. godine pre nove ere.

Međutim, nisu svi uvereni u ovu ideju o japanskoj Atlantidi.

Robert Šoh, profesor na Univerzitetu u Bostonu, koji je i sam istraživao lokalitet, rekao je da veruje da spomenik Jonaguni uopšte nije napravila „ljudska ruka“.

Govoreći o platformama i terasama, rekao je: „To je osnovna geologija i klasična stratigrafija za peščare, koji imaju tendenciju da se lome duž ravni i daju vam ove veoma prave ivice, posebno u području sa mnogo raseda i tektonske aktivnosti“.

Prošlo je više od 16 godina otkako je spomenik otkriven, a ipak istina o njegovom poreklu ostaje misterija.

Lokalni ronilac je prvi put naišao na njega davne 1986. godine, kada je primetio gotovo savršeno prave stepenice „piramide“. Od tada, ire se razne teorije o poreklu.

Deo legendarnog kontinenta

Neki, uključujući Kimuru, veruju da je ta impozantna struktura nekada bila deo legendarnog pacifičkog kontinenta Mu, koji je, prema legendi, potopljen pod talasima usled kataklizme.

Njegovo opravdanje za takav zaključak je dvostruko.

Prvo, tvrdi da je identifikovao tragove kamenoloma i da je pronašao stene koje izgledaju kao da su oblikovane da liče na životinje.

„Jedan primer koji sam opisao kao podvodnu sfingu podseća na kineskog ili drevnog okinavanskog kralja“, rekao je Kimura.

Drugo, istakao je da je region, u Pacifičkom prstenu, poznat po intenzivnim seizmičkim događajima.

Kimura je napomenuo da je cunami, čiji su talasi dostizali visinu od oko 40 metara, pogodio ostrvo Jonaguni i okolno područje još 1771. godine.

Katastrofa je odnela 12.000 ljudskih života, a istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Tokiju sugeriše da područje pogađaju cunamiji svakih 150 do 400 godina.

Drugim rečima, sličan događaj je mogao da utiče na spomenik Jonaguni.

Tori Ouči, vanredni profesor seizmologije na Univerzitetu Kobe, podržava Kimurinu teoriju, insistirajući da strukture nisu mogle biti stvorene tektonskim pločama: „I ja sam ronio tamo i dodirnuo piramidu. Ono što profesor Kimura kaže nije nimalo preuveličano. Jednostavno, te ostatke nisu uzrokovali zemljotresi“.

Ipak, profesor Šoh, između ostalih, nije bio dirnut ovim argumentima.

„Prvi put kada sam zaronio do spomenika, znao sam da nije veštački. Nije tako pravilan kao što mnogi ljudi tvrde, a pravi uglovi i simetrija se ne poklapaju na mnogim mestima“, naglasio je.

Slično tome, profesor Šoh sa Univerziteta u Bostonu insistirao je da su rupe i oznake na stenama najverovatnije uzrokovane podvodnim vrtlozima ili dejstvom morskih životinja.

„Profesor Kimura kaže da je video neku vrstu pisanja ili slika, ali to su samo ogrebotine na steni koje su prirodne. On ih tumači kao da su delo ljudske ruke, ali ipak nisam siguran koje poreklo imaju“, naglasio je.

Argumenti obe strane su toliko ubedljivi da do sada niko nije kategorično došao do rešenja misterije.