Cern i Veliki hadronski sudarač – odgonetanje misterija univerzuma i koliki je doprinos srpskih naučnika

U simulaciji Velikog praska i mnogim drugim eksperimentima Evropske organizacije za nuklearna istraživanja učestvuju i naučnici iz Srbije. Koja je uloga Cerna u svetskoj nauci i na kojim zajedničkim projektima rade sa našim naučnicima, za Dnevnik govori prof. dr Aleksandar Belić sa Instituta za fiziku u Beogradu.

„Trenutno uz pomoć Velikog hadronskog sudarača pokušavamo da bolje karakterišemo Higsov bozon, a takođe pokušavamo da odgonetnemo tamnu materiju i energiju pošto najnovija posmatranja kosmosa nam govore da je najmanje 95 odsto materije nama nevidljivo jer se sastoji od čestica koje ne reaguju na elektromagnetno zračenje“, kaže prof. dr Belić.

Cern je ogroman infrastrukturni projekat, a Srbija stalno ima između 50 i 100 istraživača koji aktivno rade i doprinose. Naši stručnjaci učestvuju na velikim projektima Atlas i CMS, kao i u obradi podataka koji se dobijaju iz eksperimenata.

Glavna stvar ovakvih kolaboracionih projekata, poput Cerna, nije takmičenje već saradnja da se razume kako priroda i kosmos funkcionišu i iz toga razvoj novih tehnologija.

„Najvažniji instrument Cerna je Veliki hadronski sudarač, kružni podzemni tunel dužine 27 kilometara i u njemu se čestice ubrzavaju skoro do brzine svetlosti. To su veoma energični sudari iz kojih se generiše obilje čestica koje se raspadaju. Najveći deo tih raspada je nezanimljiv, ali mali broj, poput ultrateških čestica, od velikog je naučnog značaja“, ističe Belić.

Veliki hadronski sudarač pušten je u rad 2008. godine. Prvu fazu do 2013. godine karakterisalo je otkriće Higsovog bozona. Druga faza od 2015. do 2018. bavila se preciznim merenjem Higsovog bozona, a treća faza koja i dalje traje je već dala više podataka od prve dve zajedno.

„Posle treće faze uslediće unapređenje u takozvani Veliki hadronski sudarač visokog osvetljenja koji će dati desetostruko veću efikasnost eksperimenata u merenju“, dodaje Belić.