Koliko verujemo naučnicima i da li smo spremni za genetička istraživanja

„Istraživanje je pokazalo da je najviši nivo znanja na neka osnovna pitanja iz genetika imaju žene, stanovnici sa višim stepenom obrazovanja i osobe između 35 i 44 godina starosti. Međutim, kada su genetički podaci u pitanju tu naši građani pokazuju razumevanje važnosti. Oko 80 odsto ispitanika vidi vrednost genetičkog podatka u prevenciji“, kaže Dragana Šutović Ilić iz Centra za četvrtu industrijsku revoluciju.

Genetički podatak je, kako kaže, podatak koji se dobija analizom biološkog materijala kao što je krv. Služi da bi se došlo do određenih genetičkih karakteristika pojedinca, a to je važno za razvoj savremenih genetičkih terapija, utvrđivanje veze gena i ispoljavanja određenih stanja i bolesti, optimizaciju terapije…

„Naši građani su upoznati sa temama koja obrađuju genetička istraživanja. Svesni su da time mogu da saznaju nešto o svom poreklu i genetičkoj pripadnosti, razumeju da geni mogu da odrede odgovor vašeg organizma na određeni lek. Razumeju da postoji veza između gena i ispoljavanja nekih bolesti, odnosno nasledni faktor“, objašnjava Dragana Šutović Ilić.

Na pitanje da li bi učestvovali u nekim od gore pomenutih istraživanja, 65 odsto ispitanika odgovorilo je da bi. Treba napomenuti da interesovanje za učešće otpada ako nema povratne informacije, odnosno da se dobijeni podaci podele sa njima.

Veoma zanimljivo je i da je više od 80 odsto učesnika istraživanja spremno da podeli svoje genetičke podatke u zdravstvene i naučno-istraživačke svrhe.

Istraživanje je takođe pokazalo da se polovina ispitanika u jednom trenutku svog života interesovala za genetiku, a da su se o tome informisali na internetu. Više od trećine je reklo da su im emisije na TV-u željeni način informisanja.

Takođe, građani Srbije najviše poverenja imaju u naučnike i profesore sa univerziteta.