Jelena Begović: Nauka treba da pomogne u održivom razvoju planete i može da spase svet

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović koja se upravo vratila iz Pariza sa Generalne konferencije UNISKO-a na kojoj je na inicijativu Srbije doneta Rezolucija „Međunarodna dekada nauke za održivi razvoj“, gostujući u Beogradskoj hronici, navodi da nauka može da doprinese rešavanju univerzalnih problema oko kojih se celo čovečanstvo saglasilo, a da se Srbija u tom pogledu strateški priprema za budućnost.

Kako naglašava gošća Beogradske hronike, Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, postoji vrlo jasno definisani pokazatelji kako se neki naučni uspeh meri, mada u svetu do danas traje debata da li ta metrika daje pravu sliku ili ne. Međutim, i pored toga usvojena je u celoj naučnoj zajednici, pa i kod nas.

„To mi radimo u Srbiji kao što se radi svuda u svetu. U nekim oblastima smo zaista izvanredni. Nedavno, poslednje rangiranje Šangajske liste za recimo Beogradski univerzitet koji je na nekoj poziciji između 300. i 400. što je izuzetno veliki uspeh moram da kažem, zato što smo u nekim od ovih parametara bolje čak i od mnogo bolje rangiranih univerziteta“, naglašava ministarka.

Jedna oblast vezana za tekstilnu industriju, rangirana je izuzetno visoko, na 40. mesto na svetu. Radi se o nekim novim tehnologijama i novim tekstilnim materijalima, dodaje Beogovićeva, u čemu su istraživači i profesori sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu dosta doprineli ovom iskoraku.

Nažalost i dalje se često govori o tome da veliki broj naučnika odlazi iz Srbije i da nisu zadovoljni uslovima i sredstvima koja se ulažu u nauku i njihov rad. Ministarka Begović napominje da je taj odliv kadrova teško meriti i da će se na osnovu analize podataka dobijenih iz poslednjeg popisa Zavoda za statistiku doći do nekih konkretnijih brojki.

Podaci Bečkog ekonomskog instituta za međunarodne analize pokazuju da za Balkan, a pogotovo za Srbiju, postoji pozitivan trend vraćanja studenata koji studiraju u inostranstvu.

„Naravno, svi žele da rade u svojoj zemlji i žele dobru infrastrukturu. Zato je jako bitno ulaganje u infrastrukture kako bi naši mladi naučnici, naši mladi obrazovani ljudi imali gde da rade. Recimo BIO4 kampus kao najveće ulaganje ne samo naše države u širokom regionu u jedan projekat naučnih infrastruktura ima za cilj i da zaustavi odlazak ljudi, ali i da privuče one koji su otišli“, ističe ministarka Begović.

U IKT industriji već je ostvaren pozitivan priliv ljudi, kako naših povratnika, ali i ljudi iz sveta u Srbiju, jer su prepoznali da postoji dobra infrastruktura i šansa. Sada se akcenat stavlja na biotehnologiju i druge oblasti koje će strateški biti razvijane.

„Ovo nije projekat sadašnjosti. Ovo je zaista projekat za budućnost i ja govorim o budućnosti sledećih 10, 20, 30 godina. Ako pogledate, sve razvijene zemlje danas imaju dobro obrazovanje i jaku nauku. Ta jaka nauka je postala pokretač ekonomije. Sad vi ćete imati i inovativne ekonomije kao što je bioekonomija i naš cilj jeste da razvijamo bioekonomiju. Ekonomiju koja je zasnovana na znanju, na našim ekspertima, na našim idejama i da te ideje ostanu vlasništvo naše zemlje“, naglašava gošća Beogradske hronike.

U svakodnevnom životu nismo dovoljno svesni značaja koji nauka ima jer ne razmišljamo kako se došlo do nekog kranjeg proizvoda i koliko su naučnici učestvovali u unapređenju poljoprivrede, medicine, prehrambene industrije.

„Jako je bitno da mi budemo ti koji kreiramo proizvode, koji kreiramo usluge, a ne samo da kupujemo tuđa rešenja. I na taj način, kada napravite dobar ekosistem, ljudi i stručnjaci i te kako ostaju“, ističe ministarka Jelena Begović.