Naučnici otkrili nepoznati virus u Marijanskom rovu

Novi virus koji napada bakterije, fag "vB_HmeY_H4907", predstavlja najdublje izolovani sifovirus iz okeana i novi je član bogate porodice okeanskih virusa.

„Prema našim najboljim saznanjima, ovo je fag izolovan na najvećoj dubini bilo kog okeana“, rekao je dr Min Vang, morski virolog Kineskog univerziteta za proučavanje okeana.

Bakteriofag ili kraće fag je specifični bakterijski virus koji se umnožava korišćenjem bakterija.

„Naša analiza genetskog materijala virusa ukazuje na postojanje ranije nepoznate virusne porodice iz dubokih delova okeana i daje nove uvide u raznolikost, evoluciju i genomske karakteristike dubokomorskih fagova i interakcija fagova i domaćina“, istakao je dr Vang.

Novootkriveni "vB_HmeY_H4907" je takozvani bakteriofag, ili kraće fag, to jest specifični virus koji inficira bakterije i umnožava se unutar njih. Ovaj fag napada gram-negativnu gamaproteobakteriju Halomonas meridiana, izolovanu iz površinskog sedimenta iz Marijanskog rova na dubini od 8.900 metara.

Marijanski rov je najdublji deo svetskih okeana. Nalazi se na zapadu severnog dela Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva, a najveća dubina mu je oko 11 kilometara.

Halomonas bakterije često se nalaze u sedimentima iz dubokih mora i iz hidrotermalnih otvora, otvora nalik gejzirima na morskom dnu koji ispuštaju zagrejanu vodu.

„Halomone pripadaju redu Oceanospirillales i mogu se naći u različitim staništima, uključujući Antarktik, Marijanski rov i hidrotermalne izvore dubokog mora“, navode istraživači.

Prema njihovim rečima, ove bakterije se takođe široko koriste u sintetičkoj biologiji jer su članovi roda halofilnih bakterija Halomonasa, dobro poznatog po svom kapacitetu da razgrađuju naftne ugljovodonike, bujaju u alkalnim sredinama i onim sa visokom koncentracijom soli, te da su visoke tolerancije na kontaminaciju sredine.

Ovih bakterija ima u izobilju u Marijanskom rovu, što sugeriše da bi mogle da igraju suštinsku ulogu u Hadalu.

Hadalna zona ili samo Hadal (od grčke reči Had) područje je dubokomorskih jaraka i brazda koje presecaju abisalnu ravan, a obuhvataju dubine od 6.000 do čak 11.000 metara.

Analiza faga "vB_HmeY_H4907" sugeriše da je široko rasprostranjen u okeanu i da ima sličnu strukturu kao i njegov domaćin.

Novi virus je evolutivno udaljen od drugih referentnih virusa i formira posebnu granu sa jedinstvenim konzerviranim proteinskim genima, koji predstavljaju novu porodicu nazvanu Suviridae.

„Studija ukazuje na nova pitanja i istraživačke oblasti usredsređene na strategije preživljavanja virusa u surovim, osamljenim sredinama – i kako oni zajedno evoluiraju sa svojim domaćinima“, navodi dr Vang.

Prema njegovoim rečima, fag "vB_HmeY_H4907" je lizogen, što znači da ulazi u domaćina i replicira se unutar njega, ali obično bez ubijanja bakterijske ćelije. Kako se ćelija deli, virusni genetski materijal se takođe kopira i prenosi dalje.

„U narednim studijama planiramo da istražimo molekularnu mašineriju koja pokreće interakcije između dubokomorskih virusa i njihovih domaćina. Takođe, tražimo druge nove viruse na ekstremnim mestima, što bi doprinelo proširenju našeg razumevanja virosfere“, najavio je dr Vang dodajući da ekstremna okruženja nude optimalne izglede za otkrivanje novih virusa.

Rad o rezultatima i otkrićima ovog naučnog tima objavljen je u časopisu Microbiology Spectrum.