Marija Kiri: Pionir u svetu radioaktivnosti

Kiri je skovala termin „radioaktivnost“ i otkrila hemijske elemente radijum - dobijen iz ogromne mase uranijumove rude, i polonijum - nazvan tako u čast njene rodne zemlje Poljske. Dobitnica je dve Nobelove nagrade i prva žena profesor na Sorboni, povezala je klasičnu i modernu fiziku, a naučnici se i danas spore da li je ona bila fizičarka ili hemičarka.

Marija Kiri (1876 - 1934) rođena je u poljskoj porodici prosvetnih radnika, od veoma pobožne majke. Kada je imala samo deset godina, majka oboleva od tuberkuloze, a jedna od sestara od tifusa i obe umiru. To je trenutak kada Marija Kiri prestaje da veruje u Boga i okreće se nauci.

Pošto žene nisu mogle da studiraju u Poljskoj, nastavak školovanja je bio moguć jedino u inostranstvu. Nekoliko godina je radila kao guvernanta, ne bi li pomogla sestri da završi fakultet u Parizu, a potom je i sama započela studije fizike i hemije na Sorboni, potom i matematike. U Francuskoj je prisvojila ime Mari.

Njen mentor ju je upoznao sa stidljivim, ali progresivnim naučnikom Pjerom Kirijem za koga se kasnije udala. Kada je upisala doktorske studije, počinje da izučava dejstva uranijuma i smišlja termin „radioaktivnost". Njen muž, shvatajući značaj njenog rada, napušta svoj posao da bi joj se pridružio u istraživanjima. Supružnici i kolege, zajedno osvajaju Nobelovu nagradu za fiziku, a iste godine ona postaje prva žena doktor fizike na svetu. Ipak, za razliku od Pjera, Akademija nauka u Parizu ne prihvata Mariju za člana.

Posle pogibije muža, ona preuzima njegovu katedru na Sorboni, postajući prva žena profesor na pariskom univerzitetu. Nastavlja istraživanja i osvoja drugu Nobelovu nagradu, ovog puta za hemiju, zbog čega joj francuska vlada obezbeđuje sredstva za otvaranje Instituta Kiri za istraživanja u oblasti fizike, hemije i medicine.

Umrla je naglo, u šezdeset šestoj godini, od aplastične anemije, koja može da bude uzrokovana produženim izlaganjem radijaciji. Sahranjena je pored Pjera, a njena rodbina i prijatelji iz Poljske su, kao simboličan gest, na kovčeg bacili zemlju iz njene domovine.