Preispitivanje sebe kroz post

Svi razlozi koji nisu verski čine da osoba koja posti u stvari to ne čini, već se samo pridržava određenog režima ishrane. Jer, post u svim religijama, nije samo uzdržavanje od nekih vrsta namirnica već i preispitivanje sebe. Zato hrišćanska vera govori da je Bogu ugodan samo onaj post koji je praćen uzdržavanjem od zlih dela, reči i misli. Drugim rečima, uzdržavanje od mrsne hrane je podvig baš kao i onaj duhovni čiji je cilj da od vernika načini boljeg i dostojanstvenijeg čoveka.

„Počela sam da postim 1996. godine posle pokloničkog putovanja u Rumuniju moštima Sv. Petke. Tada sam shvatila da sve to što ja radim ne radim na pravi način i to je tako kada postite onako kako vi mislite, a ne onako kako je ustanovila pravoslavna vera i sveta crkva. To je onda kao kad pravite most sa jedne i sa druge strane, a ne dođete do sredine i taj most ne spojite i put kojim idete svakako vas ne vodi tamo gde ste krenuli", kaže vernica Ljiljana Pavlović iz Beograda.

Otac Simeon, iguman manastira Rukumija, podseća da post ima dve strane: telesnu i duhovnu.
„Telesni post - to znači uzdržavati se od jakih jela, a upotrebljavati laka jela spremljena na vodi, a duhovni post znači udaljavati se od zlih dela, paziti na svoje misli i svoje reči", veli otac Simeon.

Zašto ljudi poste?

Posteći, ne suzdržavamo se samo od izvesnih namirnica koje se podvode pod mrsne, već vežbamo sebe u tome da promenimo svoj način života, tj. pogled na život i na stvari koje nas okružuju, da akcenat u svom životu stavimo na duhovne vrednosti, a materijalne dolaze u drugi plan.

Za većinu religija post vodi telesnoj i duhovnoj ravnoteži sa sobom i sopstvenim okruženjem. Ujedno, za mnoge je vreme posta vreme praštanja i milosrđa.

„Šta je post i zašto ljudi poste? To je uspomena na podvig koji je Isus Hristos izveo kada je posle krštenja postio 40 dana u pustinji. Četrdesetog dana došao je đavo da ga iskušava, nudeći mu sve: ʼAjde, kad si ti sin Božji, napravi čudo da ovo kamenje postane hlebʼ, a on kaže: ʼNije čovek zavisan samo o hlebu, čovek ima i druga opredeljenja, ima i dušu i mora voditi računa o reči Božjoj'. A šta znači ta duhovna strana? Znači da za vreme posta treba da se okrenemo drugima, da se okrenemo molitvi, da se okrenemo milosrđu", objašnjava etnolog Dragomir Antonić.

Po Antoniću biti milosrdan znači čuvati brata svoga i gledati kad je neko u nevolji da mu se pomogne.
„Davanje i pružanje pomoći drugom donosi i nama samima smirenje, a kad smo smireni, onda smo oslobođeni stresa, a kad se oslobodimo stresa, jačamo svoj organizam", kaže Antonić.

U hrišćanskom učenju molitva nema pravu moć ako nije utemeljena na postu, a post je bez uticaja ako nije zasnovan na molitvi. Za Svetog Jefrema Sirina „post uznosi molitvu na nebo", a za Svetog Ignatija Brjančaninova „molitva onoga koji posti postaje naročito snažna, ne izgovara se površno, nego iz same dubine duše, iz dubine srca".

„Post i molitva, kažu sveci, sveti oci, dva su krila nerazdvojna koja čoveka uzvode na nebo. Jedno bez drugog ne može. Sam Gospod Isus Hristos ga je uspostavio i moj post je nešto što je moje lično, niko mi ga nije nametnuo", tvrdi Ljiljana Pavlović.

Vernicima koji su spremni da se duhovno uzdignu i da zarad toga podnesu malu žrtvu, post ne pada teško kao onima koji se samo odriču određene vrste hrane i ne bave se svojim vrlinama i manama.

„U stvari, suština samog posta je da čovek zaviri u svoje srce, u svoje misli, da pokuša da se ispravi, da očisti dušu, a to je suština i svrha posta - da postanemo bolji. Treba da budemo bliži Bogu tako što ćemo biti bliži ljudima i biti bolji prema ljudima", kaže Ljiljana Pavlović.