Pronađen papirus sa Galenovim tekstom

Galen (drugi vek), lekar, pisac i filozof grčkog porekla, rodom iz Pergama, postao je najpoznatiji medicinski stručnjak Rimskog carstva. Bio je lični lekar čak tri rimska cara: Marka Aurelija, Komoda i Septimija Severa, kao i izuzetno plodan pisac. Smatra se da je napisao više od 300 radova, od kojih je 150 sačuvano u celini ili u fragmentima. Najvažnije otkriće mu je da arterije nose krv ali nije opisao cirkulaciju. Skoro petnaest vekova njegove teorije dominirale su ne samo evropskom medicinom već i medicinom arapskog sveta.

Papirus sa medicinskim tekstom koji je, veruje se, napisao taj čuveni antički lekar bio je sakriven četiri veka. Pretpostavlja se da je pripadao kolekciji Bazilija Amerbaha, profesora pravne teorije na Univerzitetu u Bazelu u 16. veku. Amerbah je bio poznat po tome što je za svoj „kabinet retkosti" sakupljao na hiljade predmeta i umetničkih dela, kao što su: antički novčići, drvorezi, rukopisi, iluminirane knjige. Tu kolekciju su 1661. godine kupili Univerzitet i Grad Bazel pa je postala jezgro Muzeja umetnosti u Bazelu, koji je otvoren 1671. g. i smatra se najstarijim javnim muzejem na svetu.

Otkrivena misterija nečitljivog teksta

Svitak papirusa sa Galenovim traktatom vekovima je zbunjivao istraživače jer je izgledalo da je dokument pisan na obe strane, i to unazad, kao u ogledalu ‒ a u stvari je nekoliko komada papirusa bilo slepljeno zajedno. To su otkrili naučnici iz Bazelske digitalne humanističke laboratorije kada su pregledali rukopis ultraljubičastim i infracrvenim svetlom. Stručnjak za restauraciju papirusa razdvojio je stranice, što je omogućilo da se dešifruje rukopis na grčkom.

Većinu tekstova na ovim svicima čine pisma, ugovori i računi, međutim, „Bazelski papirus‘‘ se odmah izdvojio jer je u pitanju književni tekst, a oni se smatraju daleko vrednijim, ocenila je dr Sabine Hubner, profesorka antičke istorije na Univerzitetu u Bazelu. Stručnjaci su primetili sličnost sa čuvenim papirusima iz Ravene. Među tim dokumentima ima i dosta antičkih Galenovih rukopisa koji su kasnije korišćeni kao palimpsesti (na kojima je ponovo pisan drugi tekst). „Zbog toga pretpostavljamo da je u pitanju ili tekst rimskog lekara Galena ili nepoznat komentar o njegovom radu", rekla je dr Hubner.

Neobičan fenomen

Još jedna neobičnost u vezi sa „Bazelskim papirusom‘‘ jeste fenomen koji opisuje. U pitanju je „histerična apnea‘‘. Od ranije su poznati tekstovi u kojima Galen opisuje histerično gušenje, poremećaj koji savremena medicina više ne priznaje a koji su u prošlosti lekari pretežno dijagnostikovali kod žena. Reč histerija potiče od grčkog naziva za matericu a apnea se odnosi na prestanak dotoka vazduha u pluća. Verovalo se da se materica suši po prestanku seksualnih aktivnosti i da zatim, tražeći vlagu, „šeta‘‘ po utrobi; ukoliko bi pri tome došla u kontakt sa jetrom, moglo je (smatrali su) doći do iznenadnog gušenja.

Sindrom „lutajuće materice‘‘ vekovima je bio uobičajena dijagnoza. Pominje se još u egipatskim tekstovima iz 1900. g. p. n. e. a i sam „otac medicine‘‘ Hipokrat je verovao u takvo određenje. Galen je preporučivao ženama koje pate od „histerične apneje" da izbegavaju stimulanse koji će ih „uzbuditi" i da uzimaju lekovito bilje. Brak je takođe smatran lekom.

Kako su papirusi često sačuvani samo u fragmentima ili delovima, od izuzetnog su značaja razmene sa drugim zbirkama. „Papirusi imaju širi kontekst. Ljudi koji se pominju u tekstu iz Bazela mogu ponovo ʼda se pojaveʼ u drugim papirusima koji se čuvaju, na primer, u Strazburu, Londonu, Berlinu ili na nekom drugom mestu", rekla je dr Sabine Hubner, i dodala da „digitalizacija omogućuje da ponovo spojimo deliće mozaika u širu sliku".