Kako su klimatske promene ugrozile civilizaciju Maja

Ipak, merenja u tom periodu nisu mogla da pokažu koliko je taj period zaista bio sušan u odnosu na pređašnje ili kasnije periode.

Da li su klimatske promene zaista bile toliko snažne da sruše civilizaciju koja je imala najnapredniji sistem pisanja i bila u stanju da izgradi veličanstvene gradove?

Studija objavljena u magazinu Sajens daje odgovor na to pitanje i pokazuje da se klima Centralne Amerike u tom periodu dramatično promenila, ali još ne znamo zašto.

Student Univerziteta Kembridž Nikolas Evans izmerio je izotope kiseonika i vodonika u molekulama vode zarobljenim u naslagama gipsa koje su prikupljene prilikom bušenja jezerskog dna.

Evans i njegove kolege su zaključili da su godišnje količine padavina smanjene između 41 i 54 odsto unutar tog vodnog područja jezera, i to tokom nekoliko dužih perioda unutar 400 godina.

Vlažnost vazduha je opala za dva do sedam odsto, što možda zvuči skromno, ali je zaista imalo važan učinak na isparavanje. To je imalo drastične posledice po poljoprivrednu proizvodnju, a tokom najekstremnijih godina bilo je i gore. Malo bi civilizacija u to vreme imalo dovoljne zalihe hrane da preživi tako nešto, pa izgleda da ni gradovi Maja nisu bili izuzetak...

Danas je nivo padavina sličan onome iz perioda kada su Maje bile na svom vrhuncu. Ipak, sa poljoprivrednim sistemom fokusiranim na „žedne useve", kao što je pamuk, verovatno da nisu mogli da prežive sa količinom padavina koja je nekim drugim civilizacijama bila dovoljna. Postoje dokazi da su suše često pogađale cela područja istovremeno.

Kultura Maja nije izumrla krajem kasne antike, ali ljudi su tada bili u manjem broju, njihova tehnologija je bila znatno slabija, a oni sami usmereni na stalne izvore vode. 

Proučavajući zašto je neka civilizacija propala, dobijamo važne smernice u razumevanju opasnosti koje i nama prete.

Činjenica da je majanske gradove u propast odveo pad količine padavina na stepen na kome su druge kulture mogle uspešno da se razvijaju, pokazuje nam da je brzina klimatskih promena obično važnija od apsolutne maksimalne temperature ili količine padavina.