Isak Njutn: potpuna posvećenost nauci

Dela „Matematički principi prirodne filozofije", „Optika", i „Metod fluksija" postavljaju Njutna u red najboljih matematičara svih vremena, zajedno sa Arhimedom i Gausom.

Isak Njutn je rođen 1643. godine u Vulstorpu, u grofoviji Linkolnšir, u bogatoj farmersko-stočarskoj porodici. Oca, po kome je dobio ime, nažalost nije upoznao jer je preminuo tri meseca pre nego što se Isak rodio. A po rođenju je bio toliko mali da je, kako se sećala njegova majka Hana, mogao da stane u kriglu za pivo.

I pored toga što je bio materijalno obezbeđen, Isak nije imao naročito srećno detinjstvo. Kad su mu bile tri godine, majka mu se preudala, ostavivši svojoj majci dete na staranje. Sa osamnaest godina Njutn se upisao na Koledž Triniti, odlučan da se u potpunosti posveti nauci, istraživanjima. Ta odluka imala je veliki uticaj na njegov privatni život ‒ zbog matematike se odrekao mnogih stvari.

Pred sam kraj školovanja, 1665. godine, Njutn uspostavlja generalizovanu binomnu formulu, iz koje će kasnije razviti infinitezimalni račun, i polako privlači pažnju svojih profesora u Kembridžu. U to doba, tačnije 1666. godine, Njutnu se prvi put javila ideja o sili gravitacije.

Mada se uz ime Isaka Njutna najviše pominje anegdota o jabuci koja mu je jednog popodneva pala na glavu, ta priča, po svemu sudeći, nije tačna. Njutn jeste došao na ideju o svojoj teoriji šetajući baštom, ali dok je gledao kako sa drveta plodovi stalno padaju pod pravim uglom, u pravcu središta Zemlje, kao da ih privlači neka sila. Njutnu je bila potrebna čitava decenija da svoju teoriju u potpunosti razvije i obelodani.

Svoje najveće delo „Matematički principi prirodne filozofije" Njutn je napisao za samo godinu i po dana, i to se smatra začetkom novog doba u mehanici i astronomiji. Upravo je u toj knjizi Njutn predstavio svoje zakone mehanike ‒ zakon inercije, nezavisnost dejstava sile akcije i reakcije.

Značajan doprinos Njutn je ostavio i u oblasti optike, otkrivši da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže na spektar svih boja, a pomoću sočiva i druge prizme, spektar se može ponovo složiti u zrak bele svetlosti.

Njutn je pretrpeo težak nervni slom, posle kojeg se zauvek povlači iz naučnog rada. Kraljica
Ana je 1705. godine Njutna proglasila vitezom, dodelivši mu plemićku titulu. Pred kraj života nastanio se u blizini Vinčestera sa svojom nećakom i njenim mužem, koji su se starali o njemu. Umro je jedne martovske noći 1717. godine, sasvim tiho, u snu. Nakon smrti, u njegovom telu je nađena velika količina žive koja bi mogla da objasni njegovo ponašanje u poznim godinama, kao i nervni slom koji je preživeo.