Pametna(smartovska) zamena

Svedoci smo činjenice da deca danas rastu u dosta drugačijem ambijentu i uslovima u kojima smo mi rasli. Vreme koje deca danas provode uronjena u televizijske sadržaje daleko prevazilazi trajanje dva crtaća pre Dnevnika koje smo mi gledali. Deca u proseku dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata.

Dr Tijana Antin Pavlović smatra da je neophodno ograničite vreme gledanja televzijskih sadržaja, kao i vreme provedeno sa smart telefonima, kao i igranje video igrica - ove aktivnosti su za većinu roditelja "najjeftinija i najsigurnija dadilja". Kao specijalista dečje i adolescentne psihijatrije dr Tijana Antin Pavlović ističe da je stalna razmena stimulanasa ključna za razvoj dečijeg mozga i njihovih emocionalnih, intelektualnih i društvenih potencijala, koji se ne razvijaju ukoliko televizija vrši funkciju dadilje .

Većina roditelja koja se obraća logopedu i dečjem psihijatriju iz zabrinutosti da njihova deca još nisu progovorila, daju podatak da su deca ispred TV-a provodila i po sedam sati dnevno gledajući strane crtane filmove. TV sadržaji i video igrice imaju karakter jednostrane komunikacije u kojoj deca satima ćute i odvlače pažnju od aktivnosti kao što su čitanje, izrada domaćih zadataka, igranje sa vršnjacima, bavljenje sportom. Tu je i nedostatak socijalizacije, a sve pomenuto vodi u lepezu različitih razvojnih problema- od govorno-jezičkih poremećaja , preko autizma do gojaznosti.

Kao dečiji i adolescentni psihijatar mogu da primetim porast vrlo specifičnih problema u razvoju dece i njihovom ponašanju, zaključuje dr Tijana Antin Pavlović. Sve je više dece koja imaju usporen razvoj govora, teškoće u savladavanju pojedinih glasova, teškoće u savladavanju školskih veština, probleme sa pažnjom, impulsivnošću i hiperaktivnošću.

Najviše zabrinjava porast broja dece sa poremećajem iz autističnog spektra; podaci Centra za kontrolu bolesti u SAD za 2012 godinu -u ukazuju da 1 na 68 dece u populaciji ima ASD , u odnosu na 2000-tu godinu kada je taj odnos iznosio 1:150, ili u odnosu na 70-te godine kada je bio 1:10.000 !

Nažalost u Srbiji nema zvaničnih epidemioloških podataka , ali ovakav trend je prisutan i kod nas. Prema istraživanjima Instituta za eksperimentalnu fonetiki i patologiju govora "Đorđe Kostić" u Beogradu u poslednjih 55 godina govorno-jezička patologija kod dece predškolskog uzrasta je povećana sa 8,3% (1953) na 63% (2010), argumentuje dr Tijana Antin Pavlović, psihijatar.

Da li je potrebno tražiti još razloga da se u školske torbe, umesto smart telefona, spakuje smart - pametna užina?!

Isto je i sa televizijskim sadržajem - ako već deca moraju da gledaju televiziju, zar nije pametnije strane crtane filmove zameniti za Dečiji i Školski program kao Obrazovno-naučni program, naravno RTS-a.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.