Sećanje na Milana

Pre tačno 16 godina preminuo je gitarista i frontmen grupe „Ekatarina Velika", Milan Mladenović, čije je stvaralaštvo obeležilo drugu polovinu osamdesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Milan je rođen 21. septembra 1958. godine u Zagrebu. U šestoj godini se s porodicom seli u Sarajevo, a 1970. godine u Beograd.

U Beogradu završava 11. Gimnaziju u kojoj krajem 1970-tih, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem-Gagijem, osniva svoj prvi bend „Limunovo drvo".

Godinu dana kasnije formira svoj prvi kultni bend „Šarlo akrobata", zajedno s Dušanom Kojićem-Kojom i bubnjarem Ivanom Vdovićem.

„Šarlo akrobata" je bio jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog novog talasa, i sa pesmama Niko kao ja, Ona se budi i Mali čovek predstavljen je na kompilaciji „Paket aranžman" (1980).

„Šarlo" ne opstaje dugo i iz njega se rađaju dva uticajna rok sastava - Mladenovićeva „Katarina II" i Kojićeva „Disciplina kičme".

Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović - Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar „Šarla akrobate" Ivica Vdović.

U toj postavi „Katarina II" 1984. godine izdaje istoimeni album, nakon čega Vdović i Mihajlović odlaze iz benda.

Ekatarina Velika

Mihajlović kao nosilac prava na ime „Katarina II" uskraćuje im mogućnost da se i dalje koriste njime, pa bend menja naziv u „Ekatarina Velika" i 1985. godine izdaje takođe istoimeni album, koji dobija povoljne kritike i skreće pažnju na bend, sa velikim hitovima Oči boje meda i Modro zeleno.

Album iz 1986. godine, S vetrom uz lice, lansira grupu na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde s Mladenovićem na čelu ostaje sve do 1994. godine, izdajući seriju uspešnih albuma.

Tokom rada sa „Ekatarinom Velikom", Mladenović sarađuje kao producent na albumima bendova „Gustaf i njegovi dobri duhovi" i „Fit".

Zajedno sa ostalim članovima benda, Mladenović se 1985. godine pojavljuje u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta", a sledeće godine i u filmu Darka Bajića „Crna Marija" gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru "Bus Station".

Krajem osamdesetih piše muziku za jednu pozorišnu predstavu, a 1992. godine s članovima grupa „Partibrejkers" i „Električni orgazam" formira sastav „Rimtutituki", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu, i sa kojim snima singl „Slušaj 'vamo!".

Singl izdaje Radio B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.

U leto 1994. godine Mladenović putuje u Brazil, gde sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem - Subom i nekoliko brazilskih muzičara snima album "Angel's Breath".

U avgustu 1994. godine, posle nastupa „Ekatarine Velike" na Festivalu u Budvi, Mladenović je prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa.

Milan Mladenović je umro 5. novembra 1994. u Beogradu, u 36. godini. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegovom smrću „Ekatarina Velika" je prestala da postoji.

Računajući i razdoblje kada se zvao „Katarina II", bend je izdao ukupno sedam studijskih albuma - Katarina II (1984), Ekatarina Velika (1985), S' vetrom uz lice (1986), Ljubav (1987), Samo par godina za nas (1989), Dum dum (1991), Neko nas posmatra (1993), kao i tri živa albuma.

Najpoznatiji hitovi su Oči boje meda, Tattoo, Modro i zeleno, Budi sam na ulici, Kao da je bilo nekad, Ti si sav moj bol, Novac u rukama, Zemlja, Pored mene, Ljubav, 7 dana, Ljudi iz gradova, Krug i Par godina za nas.

U novembru 2006. godine pesma „Par godina za nas" je izglasana za najbolju jugoslovensku pesmu svih vremena u anketi slušalaca radija B92.

Mladenović je u jednom intervjuu 1992. godine rekao da je „Par godina za nas" najbolja pesma koju je „Ekatarina Velika" napravila.

Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998. u 37. godini, a Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine u Beogradu u 43. godini.

Mnogi muzičari smatraju da je „Ekatarina Velika" jedan od najznačajnijih bendova na prostoru bivše Jugoslavije i na jugoslovenskoj rok sceni uopšte.