Ska-pank, Bob Geldof sa energijom mladića i Gala za početak 25. „Egzita“

Zvezda prve večeri 25. izdanja festivala „Egzit“ bio je Bob Geldof. Pre nego što je izašao na binu, na video-bimu pojavili su se simpatični animirani pacovi, čulo se na srpskom „Mi smo... The Boomtown Rats!“, i glas je hipnotički nastavio da ponavlja mantru.

Zatim su pred publiku izašli stari lavovi koji zvuče kao da su mladi. Za tili čas vratili su prisutne u 1982. godinu, kada je Bob Geldof bio rastrčan i raspevan. Tek naknadnim ponovnim preslušavanjem opusa „Štakora“, vidi se jasna poveznica sa britpopom – ono što je Bob Geldof radio početkom 80-ih (kritika društva, vispreno balansiranje između „podsmevam se sam sebi“ i „jako sam cool“, a sve kroz pitke melodije), radili su britpoperi sredinom 90-ih. Tek sada je jasno da su „Blur“, a naročito „Pulp“, uzeli mnogo ispiracije od Bobovog stava, a Džarvisa Kokera, frontmena „Pulpa“, vidimo u svakom koraku Boba Geldofa.

Geldof se pojavio na novosadskom festivalu kao lik mladalačkog tela i lica starozavetnog proroka. Možda je nešto do vode ili vazduha u Irskoj, ali Irci nikako ne trpe nepravde i vole da menjaju svet i ispravljaju „krive Drine“.

Voleo je to i Lenon sa svojim Imagine, voleo je to i Bono – i najčešće preterivao u tome – a najviše je u tome uspeo Geldof, organizujući Band Aid i Live Aid, sada već davne 1985. godine.

Krenula je Like Clockwork. U publici, iako je bilo i starijih lica, najveći broj prisutnih, a definitivno najveseliji njihov deo, bili su mladi ljudi, koji su znali sve reči i plesali nasmejani. Svežina otvorenosti mladih generacija za nove stvari ih i čini „novom velikom generacijom“.

Deo nostalgije je doneo i gitarista sa svojom gitarom sa ska-motivima i svojim odelom, a muzika je odvodila u vreme kada su pesme bile „kao dečije“, vesele i melodične, a tekstovi razbuđujući.

Bobov drugar Midž Jur svojevremeno je napisao plesni hit Dancing With Tears in My Eyes koja govori u nuklearnom ratu. "The Boomtown Rats" laganim pesmicama vas teraju da plešete, a tekstovima vas „šamaraju“. She's So Modern i Rat Trap su remek-dela iz onih nesigurnih vremena, koja odjekuju i sada.

Geldof uzima usnu harmoniku i nastaje čitav deo koncerta gde pokazuje svoje bravure na ovom instrumentu koji je 80-ih bio čest, a danas tako egzotičan. Više puta ponavlja: "It's a beautiful summer night".

I na kraju nastupa, u video-radu, animirani pacovi, nasmejani, preuzimaju grad.

Mnogi su govorili da su Band Aid i Live Aid „megalomansko foliranje“ i zamerali Geldofu što je kao Irac iz Republike Irske prihvatio (počasnu) titulu viteza i postao ser Robert. Ali, on je pokušao da spase ljude i decu u jednoj zemlji pre 40 godina. I uspeo je da ih spase koliko je mogao – hiljade.

Posle Geldofa na binu je izašla Gala i napravila – Gala veče.