Beograd 25. put domaćin Gitar art festivala

Za četvrt veka Gitar art festival je pretvorio Beograd u prestonicu gitare, koju su posetili Enio Morikone, zatim Sting, Pako de Lusija, Mariza, Tomi Emanuel, Luz Kasal, Rozenberg trio, Pink Martini, „Vaja kon Dios“ i mnogi drugi.

Gost Beogradske hronike, Boško Radojković, direktor i osnivač Gitar art festivala, priznaje da je do Festivala došlo sasvim spontano, bez nekog plana.

„Pošto sam profesor gitare, onda je sve proizašlo iz neke potrebe, pogotovo posle onih devedesetih, a s obzirom na to da sam ja neko dete Jugoslavije, mi smo tad putovali, jednostavno smo rasli osamdesetih uz neke druge festivale i dobro sam znao koliko je to neophodno bilo i mojim i drugim đacima. I onda sam tako potpuno, prirodno i spontano krenuo to da radimo u Beogradu“, navodi Radojković.

Program u Kolarčevoj zadužbini otvara brazilsko veče na kome nastupa porodica Asad, Serđo i Odair Asad sa njihovom sestrom Bađei. Za sve koji vole južnoameričku klasiku i brazilsku muziku ovo će biti pravi užitak.

Marcin je poznat kao vodeći mladi virtuoz gitare u svetu čiji su muzički video-snimci i izvođenja ostvarili stotine miliona pregleda i privukli pažnju uglednih publikacija. On se posebno ističe po jedinstvenoj kombinaciji perkusivnog sviranja gitare, savremenih produkcija i orkestrske muzike.

„I on je napravio zaista taj jedan sopstveni stil, to jest od tog finger stajla, sviranje prstima, koje je njemu normalno mnogo lakše zato što je klasičar, ali ima kao Tomi Emanuel, na primer, on je prvi krenuo taj finger stajl, a na to kad se doda zaista ovako jedan talenat za perkusije i osećaj za ritam i to neko znanje koje mu je donela muzička škola, kako je sam rekao u intervjuu. Sva ta teorija i to vežbanje i ta klasika i opet, taj rokendrol je stvorio upravo to“, ističe Boško Radojković.

Marcin nastupa 16. maja u MTS dvorani, ali bez obzira što on zvuči kao ceo orkestar, neće biti sam. Na sceni će imati i violinu, bubnjeve i bas gitaru.

U subotu, 18. maja nastupa Mihajlo Đurđević, osvajač prve nagrade na Gitar art festivalu prošle godine. Inače studira gitaru kod prof. Aleksandera Svetea na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču. Gostujući u Beogradskoj hronici, kaže da dnevno vežba tri do četiri sata.

„Treba dosta vremena i truda koje mora da se uloži. Imam tremu, ali se jako radujem i velika mi je čast da sviram u Narodnom pozorištu, naravno“, dodaje Đurđević.

„Mihajlo je prošle godine bio prvi u najstarijoj, šestoj kategoriji gitarista, a Gitar art jeste od početka zaista imala vrlo, vrlo visok nivo za izvođenje, neophodnog da bi se uopšte neko i prijavio, a kamo li ušao u finale, a kamo li pobedio“, ističe direktor Festivala. Ideja o „Koncertu za rekord“ takođe je potekla spontano, napominje Radojković, jer u okviru ovogodišnjeg festivala učestvuje Asocijacija klasičnih gitarista jugoistočne Evrope (ASEG) koju je osnovao u decembru 2001. godine u Beogradu, u Kulturnom centru Beograda.

„Pošto se od pandemije koronavirusa nismo družili, i onda sam ja, eto, hajde na jubilej da se ponovo okupimo. Imaćemo zaista delegacije iz svih šest bivših jugoslovenskih republika, i onda iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke i Turske.“

S obzirom na to da će delegacije činiti od pet pa do 30-40 članova, a kada se uz to dodaju profesori i svi učenici koji dolaze iz zemlje i iz inostranstva, muzičke škole iz Srbije i orkestri, na kraju će biti najmanje oko 300-400 gitarista. Zato je odlučeno da se izađe na trg i da svako odsvira makar desetak akorda.

Na trgu će biti i „Ju grupa“ i Kiki Lesandrić, a svako ko makar malo zna da svira gitaru može da se prijavi i pojavi na ovom koncertu.

„Cilj nije da obaramo bilo kakav rekord, jer u svakom slučaju smo ga postavili, pošto niko do sada to nije radio“, naglašava na kraju gostovanja Boško Radojković, osnivač i direktor Gitar art festivala.