Jovan Maljoković za RTS: Ako se bavite džezom, morate imati originalnu crtu

Istaknuti osamdesetjednogodišnji džezer mladima poručuje da je pored učenja američkog džeza, najvažnije upoznati i stvarati muziku blisku svojoj zemlji i predstaviti je publici u svetu.

-Napravio sam koncept koncerta iz jednog daha, da sedite i slušate 60,70,80 minuta u jednom dahu koncert, kao da slušate jednu pesmu. Taj koncert se zove Na raskrsnici svetova jer mi smo odavde. Ja sam se rodio u Valjevu, živim u Beogradu i mislio sam da treba da ostavimo jedan pečat onog podneblja odakle smo mi. Napravio sam muziku koja ima ram. Sve je džez muzika. Džez harmonije, džez muzičari – a šta je u glavnom fokusu, u glavnom fokusu je Srbija, srpski etno, srpska tradicija, sa velikim mojim iskustvom, napraviti nešto što je veoma teško.

Svi muzičari koji su pored mene, to su najbolji beogradski džez muzičari Ivan Ilić, Robert Lakatoš profesor iz Novog Sada, evropski i svetski violinista, imao sam super ekipu i takva ekipa koja se skupila, dala je to. Ja se nadam da sada taj program može komotno da se svira, i razmišljao sam dok sam pravio to, da to uopšte nema veze da li će se svirati u Beogradu, Berlinu, Parizu gde god.

Posvetili ste život džez muzici, dobro znate koliko je zahtevno doći do evropskih i svetskih pozornica. U kakvoj su situaciji danas mladi džezeri?

-Samo treba da imate cilj i da volite to. Mi možemo da se ponosimo jer u Beogradu, nikada nismo imali jaču džez ekipu, Beograd danas ima i srednju muzičku školu gde se uči džez i Džez akademiju, to nikada nije bilo. Mladi muzičari izlaze sa ogromnim znanjem i mnogo dobro sviraju.

Najvažnije je, to mogu da kažem, ako želite da se predstavite negde, da dokažete šta je vama bitno, morate da imate tu jednu crtu originalnu. Originalnost je najvažnija stvar. Ja sam ceo život učiio američki džez i svirao sa njima, ali to je samo kopija. Kao zanat koji morate da naučite.

Koliko su manifestacije posvećenu džezu u Beogradu i u Srbiji značajne za održavanje njegove aktuelnosti, mladosti i koliko one pomažu mladim muzičarima da uspeju u svojim idejama?

-Istina je da nema džez klubova, veoma retko, što je nekada bilo po 16,17 svi su živi svirali po džez klubovima, međutim sada je jedna druga situacija. Vi sada u Srbiji imate, ne mogu ni da prebrojim koliko, džez festivala. Najvažniji su beogradski, novosadski, valjevski, niški. Evo, valjevski ove godine slavi 40 godina. Beogradski džez festival – 40 godina. To su stvarno veoma značajni jubileji.

Rekli ste da muziku delite na onu koja vam se dopada i ne a ne po žanrovima. Stvaraju li se danas melodije koje ostaju za sva vremena?

-Postoje ljudi koji imaju veliko srce, koji su muzičari zbog toga što su rođeni da budu muzičari. Čovek treba u životu da se veseli, da se raduje, i za to služi muzika koja danas može da bude zanimljiva, moderna a sutra ko zna šta. Ali opet kažem, svi veliki umetnici i književnici i filmski radnici i muzičari uvek sanjaju da naprave nešto što će ostati za duže vreme.

Jeste li ostvarili svoje muzičke snove?

-Kroz moju karijeru stvarno su me uvek zvali najbolji džez muzičari i pevači. Nada Knežević je tada bila u Skandinaviji, kada sam dobio poziv, to je bio početak moje velike karijere i mojih putovanja po svetu. Ceo svet sam prošao, najveće scene koje postoje svirao sam. I na kraju ovaj koncert koji mi je napravio veliku radost, mogu da kažem da sam veoma zadovoljan. Samo sam u ruci imao saksofon, i on mi je napravio da mi je lep život.