Dva veka Matice srpske, jubilej čuvara srpskog jezika, kulture i identiteta
Obeležavanje 200 godina od osnivanja Matice srpske, najstarije književne, kulturne i naučne ustanove srpskog naroda, počelo je u Sremskim Karlovcima. Jubilej će se obeležavati tokom cele godine, a centralni događaj, svečana akademija, biće održana 16. februara, na dan kada je ova institucija osnovana u Pešti 1826. godine.
Osnovana je u Pešti u vreme oslobađanja Srbije od turske vlasti i jačanja svesti o potrebi da se srpski narod uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje svog identiteta. Preseljena u Novi Sad 1864. godine, od kada je grad poznat i kao Srpska Atina, jer se smatralo da su se oko nje okupljali najobrazovaniji ljudi.
„Matica srpska je osnovana da bi čuvala identitet, kulturu, jezik, istorijsko pamćenje i sećanje srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji. U tom mozaiku naroda, vera i kultura srpsko građanstvo je razumelo i preoznalo da jedino negovanjem znanja i obrazovanja i nauke može opstati u tom jednom velikom carstvu koje je postojalo“, kaže generalni sekretar Matice Srpske, dr Milan Micić.
Osnivali su je Jovan Hadžić i bogati srpski trgovci iz svih krajeva. I danas je simbol građanskog društva, kulture i prosvetiteljstva, ali i dobročinstva.
„Zadužbinama se bavimo i kada je u pitanju ova 200 godišnjica, jer zadužbinari i njihove zadužbine jesu bitan segment Matice srpske i to na način da se sprema monografija o zadužbinama, čiji sam autor. Spremaju se i portreti koje do sada nemamo“, navodi upravnica poslova Matice srpske, dr Jelena Veselinov.
Sremski Karlovci kao duhovni centar srpskog naroda izabrani su da otvore program obeežavanja jubileja koji će, uz njih, trajati i u Novom Sadu tokom cele godine.
„Sremski Karlovci sa svojom bogatom istorijom svedoče na jedan specifičan način isotriju našeg naroda i naše kulture i duhovnosti, ali Matica srpska to čuva deklarativno i neguje srpski jezik i srpsku kulturu“, ističe predsednik Opštine Sremski Karlovci, Dražen Đurđić.
Danas ima oko 3.500 saradnika i sedam odeljenja, dok njena biblioteka ima više od 3,5 miliona publikacija. Sinonim je za brigu o srpskom jeziku, a uz rečnik i pravopis, objavljuje i enciklopedije i druga izdanja. Poseban ponos je i Letopis, osnovan dve godine pre Matice i najstariji je književni časopis u Evropi.
