Darko Tuševljaković dobitnik 72. NIN-ove nagrade za roman „Karota"

Žiri je birao između šest romana koja su ostala u najužem izboru: Karota Darka Tuševljakovića („Laguna”), Balada o ubici i ubici i ubici Dalibora Pejića („Geopoetika”), Frau Beta Laure Barne („HERAedu”), Besmrtne ludosti gospođe Kubat, Milan Tripković („Akademska knjiga”, Novi Sad), Razgovori s vješticom Vladimira Vujovića („Sumatra”) i Opatija Svetog Vartolomeja Miloša Perišića (“No rules publishing”).

Predsednik žirija, prof. dr Aleksandar Jerkov je istakao da je ukupan utisak o ovogodišnjoj produkciji bio neobično visok i ujednačen, „tako da se žiri namučio i do poslednjih trenutaka nije bilo sasvim jasno šta će i gde će, na koju stranu, zato što su različite osobine, različiti poetički elementi“.

Dodaje da je žiri odluku doneo praktično jednoglasno, jer je svim članovima roman Karota bio među prva tri. „Kad smo sabrali glasove videli smo da smo došli do jedne vrste saglasnosti i da možemo smatrati da je nagrada dodeljena jednoglasno.“

Profesor Jerkov napominje da knjiga o kojoj je žiri takođe dosta raspravljalo bio neobičan roman Razgovori s vješticom, mladog autora Vladimira Vujovića i da njemu i drugim piscima žele puno uspeha. „Ove knjige pružaju nadu i uverenje, da se stvari mogu promeniti i da idu ka jednoj vrsti poetičke izvrsnosti.“

Tuševljaković je u obraćanju na konferenciji za medije istakao da :„Osim toga da veću čast pisac u ovoj zemlji ne može da dobije u književnom smislu, zaista sam zahvalan i počastvovan, što je žiri od kompletne produkcije ovogodišnje izdvojio na kraju moj roman.“

Ističe da svakom piscu kada piše roman, mnogo toga je neizvesno. Pre svega je neizvesno da li će na kraju to ispasti onako kako je inicijalno zamislio. Ali i kad završi pisanje, ne može sa sigurnošću da zna kako će čitalac čitati taj njegov tekst. Da li će ono što je želelo da kaže, uspeti da dopre do njega, na način na koji je pisac to zamislilo.

„ I nekako uvek se nadate da će taj vaš tekst ostaviti što dublji trag. A kad se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika Ninove nagrade, nekako se jasno vidi da su to mahom imena koje su formirala našu književnost od polovine prošlog veka na ovamo, tako da je zaista velika čast naći se na tom spisku“, dodao je laureat NIN-ove nagrade.

Darko Tuševljaković je rođen 1978. godine u Zenici, a živi i radi u Beogradu. Prvu priču je objavio 2002. godine u zbirci Bun(t)ovna p(r)oza, projektu pod pokroviteljstvom Uneska, u kojoj su učestvovali mladi pisci iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Priča je prevedena na engleski, nemački i bugarski.

Od tada objavio veći broj minijatura, kratkih priča, novela i pesama u raznim štampanim i elektronskim časopisima i antologijama u zemlji i regionu.

Prvi roman, Senka naše želje, objavio je 2010. godine, a zatim je usledila zbirka priča Ljudske vibracije. Drugi roman, Provalija, objavljen 2016. godine, bio je u užem izboru za NIN-ovu književnu nagradu. Sledile su zbirka priča Postistine, romani Jegermajster i Uzvišenost. Treća zbirka priča, Hangar za snove, pojavila se 2022. godine.

Godine 2004. dobio nagradu „Lazar Komarčić” za najbolju novelu. Dobitnik je Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu i Andrićeve nagrade za 2022. godinu.

Darku Tuševljkoviću je za roman Karota, jednoglasnom odlukom žirija, dodeljena i Nagrada „Beskrajni plavi krug” za najbolji roman u 2025. godini, koju dodeljuju Matica srpska, Banatski kulturni centar i organizacija „Sumatra”.