Kultna jugoslovenska serija „Više od igre“ započinje život na daskama

Beogradsko dramsko pozorište predstaviće publici predstavu „Više od igre“ na jedinstven način – tokom maja biće izvedene tri premijere, a na kraju će publika moći da pogleda i sve tri predstave objedinjene. Reč je o svojevrsnom omažu legendama jugoslovenskog glumišta koje su igrale u seriji, kao i piscu Slobodanu Stojanoviću povodom 25 godina od njegove smrti.

Kolektivna izazovna igra u mnoštvu raznobojnih slika i likova. Više od igre – dinamična priča zanimljivog pozorišnog formata vraća nas u tridesete, četrdesete i pedesete godine prošlog veka. Radnja je smeštena u izmaštanoj Gradini koju je publika decenijama doživljavala kao stvarnu varoš.

U prvom delu je fudbal između „Radničkog“ i „Građanskog“ poslužio kao vrsta kolektivne terapije.

„Zainteresovao me ovaj tekst zato što je dramaturški jako čvrst, zato što je pun duha, zato što govori o zajedništvu, o kolektivu i zapravo u ovoj našoj predstavi je nekako glavni junak Gradina“, kaže glumac Miodrag Radonjić.

„Ja igram sa Miodragom Radonjićem ljubavnu priču. Mi igramo dvoje zaljubljenih u takvim okolnostima. Ako mene pitate iskreno, biti zaljubljen 1931. ili 1941, 1951. ili 2025. je potpuno isto“, navodi glumica Jana Bjelica.

Replike Danila, Milice, Zube, Vage, Leke i Gulivera se pamte i danas. Mišu Šljivića posle Zorana Radmilovića tumači Andrej Šepetkovski.

„Čestit, rodoljubiv, nema dlake na jeziku, zbog toga je i stradao u životu dosta. Osobenjak, zapravo on jako dobro vidi sve. Voli narod i, na kraju krajeva, žrtvuje se za taj narod. Potpuno je prototip viteza“, objašnjava Šepetkovski.

Kako pristupiti nedovršenom Stojanovićevom rukopisu za treći deo ovog jedinstvenog pozorišnog eksperimenta, u kome bi se opisala posleratna dešavanja u Gradini, bila je dilema reditelja Ivana Vukovića.

„Samo prebacivanje sa ekrana na scenu i neko sažimanje likova i situacija i tretiranje scena je složeno. Ali je Slobodan već neko ko je i kad piše za televiziju uvek zamišlja onaj okvir ekrana kao portal u pozorištu. I već je postojala ta vrsta poetičnosti koja je jako bliska pozorištu“, istakao je reditelj.

Svaka predstava od pomenute tri je priča za sebe, a sve tri u jednom predstavljanju objedinjuju priču o Gradini kroz različita istorijska razdoblja.