„Eho prošlosti“ Dragana Martinovića Martina pred Šapčanima

Galerija Kulturnog centra u Šapcu izlagački program za ovu godinu završava izložbom svetski poznatog slikara Dragana Martinovića Martina, koji posle 15 godina ponovo izlaže u gradu u kojem je organizovao prvu samostalnu izložbu. Martinović je do sada je imao oko 200 samostalnih izložbi.

Posle niza godina, doneo sam u svoj Šabac novo, a staro, i zato sam izložbu nazvao Eho prošlosti, kaže Dragan Martinović, koji je, radeći devet sati dnevno, i dalje jedan on najplodotvornijih slikara današnjice.

Majstor izuzetnog dara, pedagog, jedan od osnivača Mačvanske slikarske škole, radovima otkriva poruke minulog života i duha ljudi ravnice, donoseći kao lekoviti melem, osećanje mira.

„Prebrzo prolaze ti neki modni trendovi, vozovi, novotarije, a da se zapravo sećamo onih koji dugo traju. I to je moja ambicija. Pedeset godina će biti za dve godine, otkad sam prvi put izlagao, ali priča koju ja pričam je za mene još uvek neispričana. I prilazak novom praznom platnu je ista radost, kao kad sam bežao iz škole da slikam“, objašnjava Dragan Martinović Martin, autor izložbe.

Martinović je dobitnik ordenja i priznanja, zastupljen u svetskim galerijama. Stručnjaci kažu da je na likovnom horizontu svojevrsni estetički i etički korektiv, jer njegova dela lako komuniciraju sa publikom.

„To je umetnik koji se bavi tradicijom, istorijom, etnologijom, ali kroz jedan vrlo specifičan način, kroz jednu duboku priču o nama, o narodu, starim vremenima, ali i kroz njegovu, nekakvu metafizičku, duboku priču sa jednom, rekla bih, rembrantovskom svetlošću“, kaže istoričarka umetnosti Sonja Petrović Jagić.

Dragan Martinović odrastao je pored oca, pozorišnog reditelja i slikara, i rado se seća gimanzijskih dana u Šapcu, anegdota sa prve izložbe, korzoa i šabačkih mangupa od kojih je naučio krilaticu koja mu je i danas vodilja: „Ko u Šapcu uspe, može bilo gde na planeti“.

„Idem u nedelji pet dana umesto u školu, ja idem u muzej, dok me Radovan Mirazović nije ugledao i rekao: 'Dečko, dođi ovamo! Ko si ti kad svaki dan dolaziš u muzej?'. Ja mu kažem, on me izgrli i izljubi i kaže: 'Pa ti si mog prijatelja sin', a ja njemu kažem: 'Nemojte reći mome tati, ja već imam 30 neopravdanih'. On kaže: 'Mico, uvuci papir sa memorandumom u mašinu' i napiše mi opravdanje da direktor muzeja pravda moje časove u školi“, priča Martinović.

Iako izložba u omiljenom Šapcu nosi naziv Eho prošlosti, Martinović je, kažu mnogi, vizionar koji je svoju umetnost doveo do neslućenih granica, teško dostižnih.