Malo pozorište „Duško Radović" obeležilo 75. rođendan

„Ja se od šeste godine bavim glumom, tako da sam prosto bila predodređena da samo to radim“, navodi Ljiljana Peroš.

A predistorija glumačke karijere Ljiljane Peroš kaže da je ona tada sa sopstvenom „mini monodramom“ osvojila prvo mesto na opštinskom takmičenju, i zato dobila priliku da predsedniku Titu čestita rođendan.

„Prosto neko odozgo je izgleda upravljao sa mnom. I ja sam onda bila primljena kod Bate Miladinovića u radio grupu i jednoga dana je došao direktor malog pozorišta, Bajo Đurović, i rekao da pravi konkurs za glumce u njihovom pozorištu. Kad sam ja pitala, 'čika Bato mogu li ja da konkurišem', on je rekao: 'Taman posla, pa ti si balavica, njima treba zrela glumica'.“

Ljiljana je tada imala 16 godina, ali to je nije sprečilo da sama dođe na audiciju i bude primljena. Naravno, uz saglasnost roditelja i tako je postala najmlađa profesionalna glumica u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Fascinirana svim ovim, scenom, kostimima, garderobom. Prosto nisam mogla da verujem da ja ulazim u taj svet. Trka zbog Vuka, to je bila moja prva predstava. Onda Kišobran za dvoje, Gordane Brajović i tako. I u tih 50 godina dobila sam ipet republičkih nagrada“, kaže Peroševa.

Sarađivala je sa Miroslavom Belovićem, Cacom Aleksić, Verom Bjelogrlić, Ivanom Vujić, i posebno izdvaja Jagoša Markovića, čija je predstava Mala škola rokenrola i danas na repertoaru.

„Lagala bih kada bih rekla da nije bilo nekih teških trenutaka i to, ali sada iz ovog ugla, danas, kad prošlo je 50 godina, zato ono kažu uvek pamtite samo lepe stvari. I mnogo blaže gledam na neke situacije koje su mi se možda događale, a koje nisu bile toliko lepe. Ali kad sve saberem, pravo da vam kažem, ja bih sve ponovila isto“, naglašava glumica.

Isti je i odnos Malog pozorišta prema umetnosti, jer je ona potrebna deci da se u njoj ušuškaju, da tu slobodno govore i osećaju pozorište kao prostor u kom su kao kod kuće. Zato se stvaraju predstave kojima se deci i mladima ostavlja neki bolji, maštoviti svet. Takva je i nova predstava Sjaj zvezda na plafonu za koju je glumac i reditelj Damjan Kecojević dobio nagradu „Božidar Valtrović“.

„Kada si glumac, onda si odgovoran samo za svoje. Ali ako si dobar glumac, onda si odgovoran za sve. A kada si reditelj, onda si odgovoran i za glumce, i za svetlo, i za marketing. Tako da kada si reditelj, teško je dok ne izađe predstava i onda pustiš i gotovo je. A kad si glumac, lakše je dok ne izađe, ali onda ako ne voliš tu predstavu u kojoj igraš, onda je mnogo teško kada predstava nastavi da živi“, objašnjava Damjan Kecojević.

Odgovornost nameće potrebu za stalnim preispitivanjem, naročito danas jer deca su drugačija kao što ni njihova interesovanja i potrebe nisu iste kao što su to bile pre 75 godina.

„Nove tehnologije su nešto što mislim da generalno u pozorištima u Srbiji nije na nivou onoga što možemo videti u Evropi, ali trudimo se i negde biramo saradnike koji će doneti i tu vrstu stvaralaštva“, napominje Bojana Karajović, direktorka Malog pozorišta „Duško Radović“.

U tom smislu početkom sledeće godine biće realizovan autorski projekat Tesla Ivana Baletića, a radiće se i predstave savremenih pisaca.