Etnografski muzej, kroz turbulentnu istoriju, već 120 godina čuva vrednu baštinu i tradiciju

Etnografski muzej obeležava svoj dan, i jubilej – 120 godina od prve stalne izložbe. Paneli, koncerti kulturno-umetničkih društava, defilei u narodnim nošnjama, izložba „Memorija - trenska istraživanja" – deo su obeležavanja vrednog jubileja.

Kada se februara 1901. godine etnografska zbirka preselila iz Narodnog muzeja u svoju zgradu, koju je dobila od Stevče Mihailovića, trgovca iz Jagodine, čekalo se tri godine da se muzejski fond uveća.

Dvadesetog septembra, dan pred ustoličenje, Petar Prvi Karađorđević otvorio je prvu stalnu postavku povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Od tada do danas uz turbulentnu istoriju, kustosi rade na očuvanju vredne baštine naše prošlosti i tradicije.

„Etnografski muzej je državotvorni muzej. Etnografski muzej je iz te pozicije i krenuo u kulturnu misiju. Kulturna misija je bila zaštita i pronalaženje svih predmeta, ali ne samo predmeta, nego kulture življenja svih Srba, i svih onih koji su živeli na prostorima Srbije. Etnografski muzej je mesto na kome se zapravo može upoznati srpska kultura, i mesto gde se i dan danas upoznajemo sa sopstvenom istorijom, tradicijom i običajima”, ističe Marko Krstić, direktor Etnografskog muzeja.

Izložba Memorija – terenska istraživanja Etnografskog muzeja predstavlja dugo trajanje muzeja i posao kojim se kustosi bave.

Terenska istraživanja kao metodologija rada i način na koji dolaze do predmeta i obogaćuju muzejske fondove vrši se na isti način svih 120 godina.

Tako se ćurdija, preslica, konjsko sedlo ukrašeno dragim kamenjem ili stari primerak radija mogu videti na postavci

„Kulturu stvaraju ljudi, i u tom smislu mi svoja istraživanja vršimo među ljudima. Na terenskim istraživanjima gde zapravo odlazimo, prikupljamo, dokumentujemo u skladu sa muzeološkim standardima predmete koji će kasnije biti proglašeni muzejskim predmetima odnosno muzealijama” kaže Teodora de Luka, etnolog.

Preko 120 hiljada predmeta i 60.000 muzealija baštine muzejski depoi.

Tradicija i savremena komunikacija dalje su tendencije Etnografskog muzeja.