U Galeriji SANU otvorena izložba dela Uroša Predića, jednog od najvoljenijih srpskih slikara

U dugom životnom i umetničkom veku Uroš Predić je mnogo toga uradio, sačuvano je više od 1.700 dela. Kroz nekoliko celina: žanr scena, religioznog slikarstva, portreta, tema iz nacionalne istorije, otkrivamo zašto je Predić, koji je povezivao realizam i idealizam, najvoljeniji srpski slikar.

Stvarao je u svojim mentalnim prostorima u rodnom Orlovatu, Beču i Beogradu. Bio je prvi stipendista Matice srpske za umetnost, ali je karijeru profesora na Akademiji u Beču napustio i vratio se u otadžbinu.

„Nekako je čitav njegov opus po povratku pokazao njegovo veliko rodoljublje, njegovu veliku ljubav prema nacionu kroz istorijske kompozicije, portrete značajnih ličnosti, ali i sve one druge slike kojima je želeo nekako da promeni opšte stanje, da unapredi srpsko društvo i da pokaže da mi svi zajedno možemo bolje“, navodi dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.

Kosovka devojka najprepoznatljivija je slika u srpskoj vizuelnoj kulturi, Nadurena devojčica važna je među portretima dece, a Siroče na majčinom grobu najdirljivije delo nacionalne istorije umetnosti.

Portreti prijatelja, uglednih ličnosti, vladara i dece pokazuju oštro oko majstora i veštinu da pronikne u dušu. Izložena su i pisma Uroša Predića, njegovi lični predmeti, između ostalog i bronzana medalja koju je dobio na svetskoj izložbi u Parizu 1889.

Tu su i manje poznata dela – vedute Beograda, naslikane tokom Prvog svetskog rata, jedan ženski akt, crteži, skice…

Predić je poslednji pravoslavni ikonograf. Radio je različite religiozne kompozicija, a tri su izložena prvi put pred publikom.

„Jedna od njih je Sveti Dimitrije, veliki monumentalni prikaz svetitelja, koji se nalazi u vlasništvu SANU odnedavno kao poklon. Druga, takođe značajna je Tajna večera, monumentalnih dimenzija, koju je Predić uradio 1923.godine za barona Rajačića. Dakle, veoma se potrudio. Ukoliko tražimo jednog neobičnog Predića, izuzetno vrednog kada je u pitanju religiozno slikarstvo, onda je to predstava Lazarevog vaskrsenja, čiju malu verziju prvi put možemo videti na našoj izložbi“, naglašava prof. dr Igor Borozan, autor izložbe.

Uroš Predić verovao je da istinom i lepotom može da se stvori bolje društvo. Zbog uloge koju je imao u srpskom kulturnom, umetničkom i društvenom životu krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka ostao je u nacionalnom sećanju jedan od najvećih slikara i dobrotvora.

Izložba u Galeriji SANU traje do 26. maja uz bogat prateći program, predavanja i radionice.