Pedantno opisane teške istine – „Top je bio vreo“ u Prištinskom pozorištu

Top je bio vreo, zrela stvaralačka književna drskost Vladimira Kecmanovića, oživljena je na daskama pozorišta koje je takođe preživelo opsadu. Život građana Sarajeva koji su ničiji, u memljivim podrumima bez hrane i svetla, dok su fijukali meci i granate sa sve četiri strane. Ulice po kojima snajperi seju smrt, pljačka, bezvlašće i raja koja je nestala.

„Sam roman je jedna strašna priča o ratu u urbanoj sredini. O ratu u Sarajevu. Ali i o svakom ratu. Mislim kako to ljudi stradaju iznutra i spolja", rekla je Ivana Dimić, dramaturg.

Desetogodišnji dečak, Srbin, u proces sazrevanja ušao je bez vremena za prilagođavanje. Ratno zlo u kome živi uzima mu sve, čak i moć da govori.

„Roditelji njegovi su poginuli kada je bačena granata i on ostaje sam. Nekako mora da se snalazi kako zna i ume. Ima tu sreću da ga spasi komšinica Tidža. Unese ga, zapravo ga primi u njenu kuću zajedno sa svojim sinom Kenanom”, rekao je glumac Predrag Vasić.

„Ona jeste časna i brižna, velikodušna, empatična žena koja brine o tom detetu koje je ostalo bez roditelja, do trenutka kada se desi najveća tragedija koja može da se desi roditeljima da izgube svoje dete", rekla je Anika Grujić, glumica.

Ovaj roman vri od bolnih, zastrašujućih, pedantno opisanih teških istina, reči su reditelja.

„Suštinski je bilo najvažnije da dođemo do vizuelnog koncepta predstave. On se odnosi na zaklapanje što je moguće manjeg prostora kako bismo stvorili osećanje teskobe. Suština našeg otključavanja ovog topa koji je bio vreo je vezan za dramaturgiju bola i neprijatnosti”, kaže Nenad Todorović, reditelj.

Top je bio vreo u Novom Sadu 29. decembra, pred beogradskom publikom – početkom marta.