Andrićeva nagrada „Hangaru za snove“ Darka Tuševljakovića

Dobitnik Andrićeve nagrade Darko Tuševljaković kaže da je velika čast i veliko iznenađenje dobiti ovu nagradu.

„Ona je značajna meni iz nekoliko razloga. Jedan od njih svakako jeste to što nosi ime našeg nobelovca i što je u pitanju Ivo Andrić koji je zaista najveći možda naš stilista. Ako Vas ništa drugo kod Andrća ne zanima onda sigurno treba da vas zanima njegova upotreba jezika i to kako se on stilski izražavao“, naglasio je nagrađeni pisac.

Prema njegovoj oceni, druga stvar koja je bitna je upravo to što je ovo jedna od retkih nagrada koja nagrađuje upravo formu pripovetke.

„Ne postoje nagrade koje su na taj način fokusirane, što je, mislim, korisno i dobro jer pripovetka često bude zanemarena forma pogotovo u odnosu na roman u prozi što je neka vrsta nepravde tako da ova nagrada tu nepravdu ispravlja i treća stvar je kad pogledate od sredine sedamdesetih ko je sve dobio od naših pisaca tu nagradu, velika je čast naći se zajedno s njima na tom spisku“, navodi Tuševljaković.

Hangar za snove – zbirka slika iz porodičnog albuma, priča o ratu, miru, snovima 

Nagrađena zbirka Hangar za snove nastajala je dvadeset godina. U osnovi pripovedanja je savremeni način života i njegov uticaj na pojedinca. U njoj su slike iz porodičnog albuma, priče o ratu, miru, a ima i snova. Pisca okupira svakodnevica, ali i projekcija daleke i neizvesne budućnosti. Bilo da su blizu ili na drugoj planeti, njegovi junaci su nespokojni, a nije drugačije ni sa čitaocima.  

„Nije posao pisca, čini mi se, da ispravlja te stvari, nije posao njegov da deluje terapeutski ni na sebe ni na druge u suštini, nego možda samo da ponudi nov ugao gledanja na stvari. Pa sad da li će to nekome pomoći ili li će ga dodatno uznemiriti to je opet vrlo individualno i mislim da tu vrstu pritiska pisac ne bi trebalo da oseća“, poručuje Tuševljaković.

Priče u Hangaru za snove smatra najličnijim i najiskrenijim. Ispripovedane su na nekoliko stranica ili u par rečenica, a neke su pesma! Redosled je intuitivan kako bi čitanje knjige podsećalo na plutanje talasima mora ili sna, a čitaocu ostaje da stekne utisak o piščevim opsesivnim temama.

„Mislim da se ponavlja igra između žanra i nežanra, mislim da se ponavljaju neke lične priče. Čini mi se da mi je najlakše bilo da neku ličnu misao, možda čak i autobiografsku, sprovedem u delo upravo kroz formu kratke priče. Neke jezičke igre se ponavljaju“, objašnjava laureat Andrićeve nagrade.

„Svi imamo neku tačku, središte, to ne mora biti mesto našeg rođenja, ali jeste centar naših života i onda oko njega šestarom opisujemo krugove“, kaže junak priče Odakle si ti?.

Tuševljaković je rođen u jednom, a živeo u osam gradova bivše Jugoslavije i zato nema jedno središte iz kojeg polazi, te opisuje više krugova, ne samo u životu već i u umetničkom stvaranju sveta proze.