Dan kada su nacisti pokušali da unište srpsku kulturu

U šestoaprilskom bombardovanju uništen je knjižni fond od 500.000 svezaka, oko 1.500 ćirilskih rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka. Zauvek su izgubljene lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića i Janka Šafarika.

Zdanje na Vračarskom platou obeležava pola veka postojanja, a već dugo postoji ideja o izgradnji Memorijalnog centra na mestu nekadašnje biblioteke.

„Nova zgrada je otvorena 6. aprila 1973. na godišnjicu bombardovanja. Povodom obnove biblioteke legendarni ministar kulture Francuske Andre Marlo nam je poklonio rukopis svoje knjige o Pikasu. Tom prilikom je napisao: U sudbini vaše biblioteke vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno“, kaže upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo.

U plamenu su nestale zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku i kulturnu istoriju, kao i knjige na više jezika koje su pokrivale period od 800 godina, na prostoru od Venecije i Beča do Konstantinopolja.

„Želim da ukažem na jednu veoma bitnu stvar ovde na mestu nekadašnje Narodne biblioteke. To što su nemačke vojne snage uradile nije bilo usmereno samo protiv života običnih ljudi, već je postojala direktna namera protiv srpske kulture. Srpska kultura je deo evropske kulture. Potrebni ste nam, to je važan deo zajedničkog kulturnog nasleđa“, istakao je specijalni izaslanik vlade SR Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin.

„Za srpski narod 6. april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima. Već duže od osam decenija pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori“, navodi ministarka kulture Maja Gojković.

Izložba „Pola veka zdanja Narodne biblioteke Srbije“ svedoči o radu arhitekte Iva Kurtovića koji je preminuo pre nego što je njegovo životno delo bilo završeno, kako je nobelovac Ivo Andrić sa prvom počasnom članskom kartom posećivao Narodnu biblioteku i šta je pisalo u novinskim izveštajima o otvaranju naše najveće riznice kulture.