Već 65 godina pravi ršum, a deci donosi igru i osmeh na lice

Ršumovo razmaštavanje počelo je u rodnom Ljubišu i to čitanjem u roditeljskom domu. Imao je sreću da ima dobru učiteljicu i da rano sretne Duška Radovića. Kaže da je Duškovu rečenicu „Ne znaš ti za koga pišeš“ celog života nosio u glavi.

„Tu rečenicu Duška Radovića celog života sam nosio u glavi i odgonetao šta ona znači. Na kraju sam shvatio da ja pišem za sebe. Ta ličnost u nama spremna na igru, a igra je u osnovi svekolikog stvaralaštva, zapravo je lekovita. Ona mi je pomogla u krajnjoj liniji da i dan danas, kad želim da se igram, uzmem olovku i hartiju i pišem pesme“, kaže Ljubivoje Ršumović.

A napisao je na hiljade i hiljade pesama, objavio više knjiga nego što ima godina. Decenijama se duhovito igra rečima i njihovim smislom.

I na radiju, i u televiziji i pozorištu. Za decu u ljudima i ljude u deci. Stihove za mlađe ne ostavlja bez poruke, a pesme za starije moraju da imaju bar malo vatre.

„To je onaj koji napravio veliki ršum u našoj dečjoj književnosti“, ističe pesnik i akademik Matija Bećković.

„Neprekidno spaja nespojivo, spaja i ulični govor i život grada i usmenu tradiciju, prenosi bića usmene tradicije, aktuelizuje ih u savremenom svetu i konačno pokazuje detetu da život nije lak, ali da se u životu treba boriti i treba verovati u sebe“, navodi prof. dr Zorana Opačić sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

Bolje je biti prvi nego bolji, voli da kaže Ršum koji svakodnevno i svakonoćno beleži „iskre duha“.

Ipak, njegov moto bio je i ostao: „Dete treba da posmatraš, al mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati.“