Književna odiseja Klarkove fantastike

Univerzum nije čudniji više nego što zamišljamo, čudniji je više nego što možemo da zamislimo. To je misao Artura Klarka, pisca naučne fantastike, futuriste i vizionara, čijem je radu posvećen novi broj godišnjaka „Književna fantastika”.

„Meni je ta tema bila važna, jer sam na tome magistrirao, tema vezana za naučnu fantastiku. Niko se pre mene nije bavio tom temom“, rekao je profesor Zoran Živković.

Klarkova dela, u kojima povezuje maštu i naučna dostignuća, bila su inspiracija za mnoga književna, likovna i filmska ostvarenja. Klark je sa Kjubrikom pisao i scenario za film „2001: Odiseja u svemiru“. Godišnja publikacija obuhvata pregled savremenog domaćeg i svetskog proznog stvaralaštva u oblasti naučne fantastike, horora, epske fantastike i drugih srodnih žanrova.

„U poslednjem broju časopisa bavio sam se podzemnim svetom u Tolkinovom legendarijumu. Poseban je po tome što je stvorio neomitologiju Engleske. Ceo život je posvetio tvorbi jedinstvenog teksta koji se zvao ‘Silmarilion’, a od tog teksta je napravio klasičnu antičku mitologiju, koja ga je opčinjavala“, istakao je Marko Vasić, tolkinista.

„To je sve kao u sadašnjosti samo je preneseno malo na budućnost, pa je to kao u budućnosti mnogo realističnije, gde se ne zna šta će biti u budućnosti”, rekao je Predrag Ličina, pisac i reditelj, kod nas poznat pre svega po filmu Posljednji Srbin u Hrvatskoj.

Na 8. festivalu fantastične književnosti „Art-anima” održana je i promocija novih izdanja kultnih naučnofantastičnih ostvarenja Dena Simonsa Hiperion i Pad Hiperiona. Uoči galaktičkog rata, radnja romana inspirisana antičkom mitologijom i delima klasične književnosti premeštena je na udaljenu planetu Hiperion.