Od Muzeuma serbskog do Narodnog muzeja Srbije - novo ime i nastavak plodnog rada

Kao najveća muzejska kuća, Narodni muzej u Beogradu čuva umetničko blago koje Srbija poseduje. Nakon godina trajanja i razvoja, čuva i dokumentuje više od 450.000 muzejskih predmeta koji čine sponu sadašnjosti sa kulturama i umetnošću iz prošlosti.

Najstariji državni muzej osnovan je proglasom, pozivom institucijama i pojednicima da otpočne prikupljanje i čuvanje starina za „Muzeum serbski". Istorijat Narodnog muzeja bio je dinamičan i neizvestan.

Zdanje na Trgu, nekad Hipotekarna banka, trinaesta je kuća u koju je smešteno nacionalno blago.„Tih prvih godina, Narodni muzej je često menjao lokaciju. Dodeljivane su mu zgrade privatne, bolje stojećih građana u kojima smo mi dobijali prostore za smeštaj tada nevelikih zbirki i neke male izložbene prostore, gde smo mogli da predstavimo kolekcije", rekla je izvršna direktorka Narodnog muzeja Gordana Grabež.

I sadašnji prostor Muzeja mali je za zbirke u kojima ta institucija čuva oko 400.000 artefakata. Prva zbirka bila je numizmatička to je najstariji inventar muzeja.

„Započinjanjem arheoloških istraživanja zahvaljujući kojima smo nabavljali i sticali kulturna dobra, polako je rastao Narodni muzej, i postao institucija kakvu danas znamo", dodala je Grabež.

Bogate zbirke danas se upotpunjuju otkupom i poklonima.

„Tu su naravno, i naši darodavci koji pomažu da se zbirke uvećaju i, iako ne govorimo često o tome, ta praksa još postoji i mi smo neizmerno zahvalni na tome", rekla je Grabež.

U okviru stalne postavke najveću pažnju publike privlači raskošna kompozicija Krunisanje cara Dušana Paje Jovanovića.

„Pošto su svi dolazili, nisu imali priliku dugo da je vide, sada je mogu videti i zaista u punom sjaju, pošto su kolege iz Odeljenja za konzervaciju i restauraciju dug period proveli vraćajući stari sjaj", izjavila je Gordana Grabež.

A nova avantura za posetioce muzeja, pripada naučnoj digitalnoj revoluciji - projektu oživljavanja čoveka iz praistorije. Najnoviji eksponat-stanovnik je praistorijski Meta Human koji je živeo pre 10.000 godina u Lepenskom viru.

Duga istorija promene imena 

Narodni muzej u Beogradu zvanično je promenio naziv u Narodni muzej Srbije.

Direktorka Bojana Borić Brešković podsetila je da je Muzej, tokom istorije duge 178 godina, menjajući se kroz vreme imao različita imena, među njima su: Historijsko-umetnički muzej, Muzej kneza Pavla, Umetnički muzej u Beogradu...

„Pokrenuli smo inicijativu, tačnije Upravni odbor Narodnog muzeja je pomogao, i inicijativa je pokrenuta 2015. godine, da bi se stekli uslovi uspostavljanjem Zakona o muzejskoj delatnosti da se otvori mogućnost da Narodni muzej dobije svoje pravo ime - Narodni muzej Srbije kao centralna matična institucija zaštite pokretnih kulturnih dobara na teritoriji Srbije", izjavila je Borić Brešković.

Dodala je da Narodni muzej zahvaljujući novom zakonu ima šire obaveze i da ih već uspešno realizuje. Sledi usaglašavanje svih akata i nastavak plodnog rada.