Dve podele i dve premijere mjuzikla „Flešdens“ u Pozorištu na Terazijama

Film Flešdens snimljen je 1983. godine po istinitoj priči o devojci koja je danju radila u livnici, a noću kao plesačica i koja je uspela da ostvari svoj san i upiše prestižnu plesnu školu. Zatim je potpisala i prava da se njena životna priča pretoči u film.

Originalni scenario za mjuzikl Flešdens nastao je 2008. godine i bolji je od filmskog. Slojevitiji je. Pored popularnih hitova, dopisano je još desetak pesama.

U režiji Vladana Đurkovića, Flešdens je u raskošnom glumačkom, muzičkom i plesnom izdanju.

„Ono što je drastično različito je tretman muzike koji je u našem slučaju takav da muzika izlazi iz dramske radnje i tretira se malte ne kao ispovest i dramska scena, a ne kao komentar kao što je u filmu, jer film nije klasičan muzički film, junaci ne pevaju songove, već je muzika samo kao podloga“, napominje reditelj predstave Vladan Đurković.

U scenariju za mjuzikl je mnogo složenija priča nego u filmskom, sa nekoliko ozbiljnih tema. Reč je o dvoje mladih. Ona je sa dna socijalne lestvice, on je sin bogatog industrijalca. Oboje se na tim pozicijama ne osećaju dobro i svako na svoj način to nastoji da promeni. Sreću se, i uz mnogo prepreka koje im se nađu na putu, postaju par.

Flešdens je ovde socijalna i ljubavna muzička drama o tome kako se snovi ostvaruju.

Dve ravnopravne podele i dve premijere. Mladi glumci nosioci glavnih uloga.

„Najzahtevnije od svega je što morate da budete potpuno prisutni u svakom segmentu rada. Morate biti potpuno fokusirani, koncentrisani na svaki pokret, na svaki ton koji ispevate, na svaku fizičku radnju koja je vezana za neki glumački proces stvaranja, tako da u tom kontekstu postoji podela pažnje koja mora da bude potpuno fokusirana u isto vreme. Malo čudno, ali je tačno“, navodi Nevena Nerandžić koja tumači naslovnu ulogu Aleks Ovens.

„Ona uglavnom ima samo jedan cilj koji vidimo. Da se upiše na tu akademiju, da bude baletski igrač. A on nema svoje snove. Rastao je pod staklenim zvonom i on nije znao za nemoguće, uvek mu je dato sve na tacni. Međutim, jedina stvar koja mu je uvek falila u životu, bila je ljubav. I onda je prvi put sreo Aleks koja je drugačija, divlja, neukrotiva, što je u njemu verovatno probudilo neku slobodu koju bi zapravo on hteo da ima“, objašnjava Arsenije Tubić u ulozi Nika Harlija.

Sve generacije glumaca su na sceni. Balet, hor, orkestar, više od sto učesnika i Tanja Bošković, sada već legenda Pozorišta sa Terazija.

Jelena Stokić je kreirala brojne kostime. Inspirisala se modom osamdesetih i predstavi dala elegantan vizuelni identitet. Scenografkinja Marija Kalabić je otmeno otvorila prostor za igru. Muzka: Aleksandar Sedlar, koreografija: Milica Cerović, dirigent: Vesna Šouc.

Još jedna hit predstava puna energije i životne radosti u Pozorištu na Terazijama, uz poruku mladim ljudima da rade i ono u šta niko ne veruje – da mogu.