Živeo je divlje, ostavio spektakularno delo – bečka retrospektiva povodom veka od smrti Modiljanija

Povodom stote godišnjice smrti slikara i vajara Amedea Modiljanija, bečka „Albertina” posvećuje mu veliku retrospektivu. Reč je o globalno jedinstvenom muzejskom poduhvatu, u sećanju na umetnika čije je delo za života bilo skandalozno, da bi posle smrti postalo spektakularno.

Modiljanijeve izložbe su retke, delo – hermetično, bez sledbenika, ako se ne računaju falsifikatori. Smešten je u primitivizam, ali to više objašnjava energiju nego stil.

Živeo je divlje, pod alkoholom i drogom, posle se ispostavilo da je tako kamuflirao tuberkulozu, zbog koje bi bio stigmatizovan ili sažaljevan.

Kustos je pariski istoričar Mark Restelini, autor Modiljanijevog kataloga reasonne, koji sa ovom izložbom traži novu kontekstualizaciju moderne.

„Modiljani je Italijan, pa je italijanska renesansa temelj njegovog rada. No, presudan je koktel uticaja iz kmerske, afričke i staroegipatske umetnosti. Njegov pristup umetnosti je bio potpuno intelektualan, čista duhovna kreacija s referencama na filozofiju i poeziju. Danas se to zove sinkretska umetnost, ali Modiljani ju je primenjivao 1906. godine, kad još niko nije znao šta je to", rekao je Restelini.

Nigde žene nisu tako uporno gole kao u slikarstvu, i pre Modiljanija. Pa ipak, kad je izložio seriju aktova u Parizu 1917, policija je odmah sve zaplenila.

Skandal je bio u konsekventnom razvoju metoda Eduara Manea. Pre Manea, žena je bila Venera; kod Manea, Venera je postala prostitutka; a kod Modiljanija je prostitutka postala samo i naprosto žena.

„Kad se pogledaju vatrene mediteranske boje, sijenska crvena kojom Modiljani slika inkarnat, taj je naturalizam daleko od salonskih akademskih aktova koji su rađeni s namerom da erotizuju muškog posmatrača. Ovde transcendentalnost nadglasava erotiku – tela lebde i teku u prostoru. Figure su potpuno produhovljene, a apstraktne stilizovane siluete sučeljavaju posmatrača sa transformacijama stvarnosti. Te slepe oči ne vide svet, ali u sebi nose sećanje na hiljadu lica", izjavio je direktor „Albertine” Klaus Albreht Šreder.

Modiljani je imao samo jednu izložbu za života, i ona je završila kao skandal. Menjao je slike za ručak i večeru, zaboravljao ih po stanovima kad bi bežao zbog neplaćene stanarine.

Danas njegove slike dosežu trocifrene milionske iznose, posebno aktovi iz 1917. Talenat je dar i prokletstvo, umetnost majka i maćeha.