„Kimono za poneti” u galeriji Singidunum

Dalekom istoku, njegovoj tradiciji i kulturi Katarina Ljubinković Zorkić posvetila je svoje celokupno stvaralaštvo. Od kada je završila školu klasičnog kineskog slikarstva u Bangkoku, pre više od tri decenije, slika akvarele na pirinčanom papiru sa prepoznatljivim temama i motivima Dalekog istoka.

Krajem prošle godine odlučila je da napravi iskorak. Izložba Kimono za poneti istu priču predstavlja u drugačijem obliku.

"Pošto sam čak i nosila kimono dok sam živela tamo, a nosila sam ga čak i po kući jer je jako udobna odeća – uvek prave ili od svile ili od pamuka, htela sam da napravim priču koja će u mojoj priči slikarskoj biti neka vrsta iskoraka. To će isto biti slika, ali neće biti klasična slika koja će se uramiti nego će biti oblik kimona“, kaže umetnica dodajući da je krojila velike formate papira i pravila kimona različitih oblika.

Tradicionalni japanski odevni predmet kimono preuzet je iz kineske kulture odevanja u petom veku. Kinezi ga danas retko nose, dok se u Japanu zadržala tradicija nošenja kimona u nekim prilikama. Tokom ceremonije pijenja čaja, on je obavezan, a nose ga i muškarci i žene.

„I dan danas Japanci nose kimona sa starim motivima, klasičnim – bambus, trska, ptice, lokvanji. Napravila sam tri uzorka u tom maniru, znači da to bude klasična priča, a onda sam htela malo da se poigram pa sam slikala. Uzela sam satenske trake i aplicirala ih na kimona, prosto da napravim neku priču koja bi me podsećala na ono što mislim da bi mlade Japanke vrlo rado nosile“, objasnila je Katarina Ljubinković Zorkić.

Na izložbi se može poneti samo jedan, svi ostali su apstraktno viđenje kimona i njihova funkcija je dekorativna, kaže Katarina.

Priprema novu izložbu i novo iznenađenje. Da li će i dalje prekrajati pirinčani papir i u njega umetati kimono za sada je tajna.